Beč je živopisan multikulturalan grad u srcu Evrope. Beč je najpre bio središte srednjovekovnog Svetog rimskog carstva, a zatim Habzburške i Austrougarske monarhije.
Velika evropska tura ne može se smatrati potpunom ako u nju nije uključena poseta austrijskoj prestonici, gde ljudi i danas provode noći plešući uz taktove Štrausovog valcera. Stari centar ovog grada na lepom plavom Dunavu našao se 2001. godine na Uneskovoj listi kulturne baštine, što najbolje sverdoči o njegovom istorijskom značaju.
Carski grad – GRAD VREDAN ŽIVLJENJA
Svedočanstva njegove slikovite istorije mogu se naći na svakom koraku, počevši od carske palate Hofburg, preko grobnice Habzburga, do palate Belvedere i dvorca Šenbrun, u kom se danas nalazi najstariji zoološki vrt u Evropi.
Beč se može pohvaliti brojnim znamenitostima, poput Španske škole jahanja, katedrale sv. Stefana i Kružnog bulevara sa zadivljujućim javnim zgradama. Tu je i zabavni park Prater s preko 250 tobogana kojim dominira džinovska panoramska vrteška, korišćena prilikom snimanja filma Treći čovek čuvenog reditelja Kerola Rida, sa Orsonom Velsom u glavnoj ulozi.
Zahvaljujući brojnim parkovima i otvorenim površinama, Beč važi za jedan od najzelenijih gradova u Evropi. Austrijska prestonica, čuvena po kulturi, može se pohvaliti veličanstvenim pozorištima, operom, muzejima i drugom muzičkom tradicijom iz vremena kada su u njoj živeli poznati kompozitori Betoven i Mocart.
I Adolf Hitler je živeo u Beču od 1907. do 1913. godine, gde je pokušao da upiše bečku Akademiju lepih umetnosti, mada stanovici Beča to nerado pominju. Pored spoja tradicionalne i moderne arhitekture i velikih kulturnih mogućnosti, posetioce privlači i dobra hrana, prepuni kafići i bogat noćnih život po kome je grad poznat.
Kako bi utisak o Beču bio potpun treba posetiti ostrvo na Dunavu s brojnim barovima, restoranima, noćnim klubovima, sportskim terenima i peščanom plažom.
Zlatna evropska prestonica, sinonim je za bonton i uređenost. Njeni stanovnici su ležerni, disciplinovani i prijatni. Grad je bogat zelenim površinama, na svakom koraku nalazi se lepo uređeni park, i ono na što se mnogo vodi računa ovde je čistoća grada. Osim toga što su prijatni prema turistima, domaćini imaju jako razviju svest o očuvanju životne sredine pa tako da gotovo ne možete naići na papirić na ulici.
Vodič kroz Beč:
Tura „Treći čovek“
Treći čovek je jedan od najboljih filmova ikada snimljenih, a njegova radnja odvija se u Beču. Ukoliko ste ljubitelj ovog ostvarenja (i Orsona Velsa), preporučamo Muzej filma „Treći čovek“ i turu po kanalizaciji (gde su snimljene neke scene iz filma) s lokalnim ekspertom Gerhard-om Strassgschwandtner-om.
Avantura na biciklu
Jedno od važnih prevoznih sredstava u Beču je bicikl. Da biste se provozali gradom, treba da imate dva evra, koja ćete ubaciti na za to predviđeno mesto i uzeti ih nazad kad bicikl vratite.
Beč-Bratislava brodom
Beč i Bratislava su najbliže evropske prestonice. Ako ostajete u Beču duže od par dana, preporučujemo da krenete rečnim brodom do Bratislave. U jednom pravcu put traje samo sat i 15 minuta, a za jedan dan možete videti dve prestonice.
Ringštrase
Glavna bečka avenija, pravi je okvir istorijskog centra Beča i jedna od najlepših ulica sveta. Najpoznatija ulica u Beču (Ringstrasse) dugačka je 5,2 km i kruži oko užeg gradskog jezgra. Često je nazivaju i samo Ring.
Izgradnja je počela dekretom cara Franje Josipa i iz 1857. godine kada je doneta i odluka da se sruše gradski bedemi čime Beč dobija potpuno novi izgled. Glavna bečka avenija, pravi je okvir istorijskog centra Beča i jedna od najlepših ulica sveta koja je otvorena davne 1865. godine. Gradnja je trajala osam godina.
Na Ringštraseu se se nalaze mnogobrojne najznačajnije gradske znamenitosti poput zgrade Bečke državne opere, Parlamenta, Gradske kuće, Univerziteta, Berze, Muzeja istorije umetnosti, Prirodnjačkog muzeja, Muzeja primenjene umetnosti. Tu su i spomenici Geteu i Johanu Štrausu kao i parkovi Stadtpark i Rathauspark.
Oni koje ne žele da hodaju duž ulice mogu je za 25 minuta obići tramvajem koji polazi sa Schwedenplatz-a na svakih pola sata.
Karlov trg
Karlov trg (Karlsplatz) je jedan od najprometnijih gradskih trgova i veliko saobraćajno čvorište. Trg se nalazi na dvestotinak metara od ulice Ringštrase.
Na trgu se nalazi Karlova crkva (Karlskirche) u baroknom stilu sa elementima rokokoa podignuta 1737. godine. Centralni deo spoljnog dela crkve izgrađen je po uzoru na grčke antičke hramove. Izgradnju crkve pokreće Karlo VI nakon velike kuge iz 1712. godine. Smatra se najlepšom crkvom u Beču.
Gradski park
Najpoznatiji park u Beču je Gradski park (Stadtpark) i predstavlja pravu zelenu oazu u samom centru grada. Najveći je i najlepši park u centralnom delu Beča. Popularna je turistička atrakcija i omiljeno mesto za šetnju stanovnika Beča. Otvoren je 1862. godine i bio je prvi javni park u Beču. Reka Wienfluss (Bečka reka) deli park na dva dela koji povezuju mostovi od kojih je posebno zanimljiv Stadtparkbrücke nekada poznat kao Karolinin most iz 1857. godine.
Na 65.000 m² površine nalaze se brojne livade, uređeno rastinje, jezero, vijugave stazice, brojne klupe, ali i mnoštvo spomenika posvećenih poznatim umetnicima. Najviše pažnje privlači pozlaćena bronzana statua kralja valcera Johana Štrausa iz 1921. godine. Tu su i spomenici Francu Šubertu, Antonu Brukneru, Emilu Jakobu Šindleru, Hansu Kanonu. U samom parku nalazi se i renesansna građevina Kursalon iz 1867. godine koja predstavlja ekskluzivnu lokaciju za koncerte klasične muzike.
Muzeji
Kunsthistorisches Museum
Muzej istorije umetnosti u Beču, nezaobilazna stanica za sve ljubitelje umetnosti. Mesto za koje vredi odvojiti vreme ma koliko kratko da ste u ovom gradu. Očekuje vas kolekcija eksponata koja obuhvata period od starog Egipta i Rima, antičke predmete, novčiće, dela iz perioda renesanse i baroka, pa sve do slika iz 16. i 17. veka. Svakako, ovo je jedna od najbogatijih kolekcija u Evropi koja se može meriti čak i sa postavkom Luvra, za sve zaljubljenike u umetnost dovoljan razlog da posete Beč.
Posebno je vredna kolekcija slika starih majstora renesansnog i baroknog slikarstva italijanske, flamanske, nemačke i španske škole u kojoj su i dela Karavađa, Rafaela, Rubensa, Rembranta, Durera, Tintoreta.
Leopold museum
Nazvan po Rudolfu Leopoldu, kolekcionaru dela Egona Schiele i drugih austrijskih slikara, koji je svoju kolekciju od 5622 slika prodao austrijskoj državi i tako je nastala muzejska zbirka. Najveći deo zbirke su upravo dela Schiele-a, 41 slika i 144 crteža i grafika. Zgrada muzeja je moderno zdanje s kafeom na vrhu, prostranim izložbenim prostorom, s mnogo staklenih površina i prirodnog osvetljenja.
Kunsthaus i muzej Hundertwasser
Posvećen austrijskom umetniku Friedensreich Hundertwasseru, koji prikazuje njegova dela, filozofiju i principe kojima se vodio – očekujte puno boja po kojima je prepoznatljiv.
Kula Narrenturm
Beč odaje utisak konzervativnog buržoaskog grada u kome je podrigivanje na javnom mestu kažnjivo (u šta je jedan naš sunarodnik imao priliku da se nedavno uveri). Ali u Narrenturm-u, čudnovatoj kuli iz 18. veka, videćete nešto sasvim drugačije.
Voštane figure deformisanih tela žrtava raznih bolesti iz prethodnih vekova, predstavljaju uvrnuti muzej ljudske patnje, a zdanje je zapravo najstarija bolnica za zbrinjavanje mentalno obolelih ljudi u kontinentalnom delu Evrope.
Prirodnjački muzej
Prirodnjački muzej (Naturhistorisches Museum) nalazi se na trgu Marije Terezije preko puta Muzeja istorije umetnosti i u zgradi je identičnog izgleda. Osnovan je davne 1889. godine a nastaje od kolekcije iz 18-tog veka.
Jedan je od najvećih svetskih muzeja te vrste sa čak 500.000 eksponata. Glavna atrakcija muzeja je Venera iz Vilendorfa, mali ali vrlo ekspresivan kip star oko 29.500 godina. Muzej poseduje najveću i najstariju javnu kolekciju meteora na svetu. Bogate su i kolekcije minerala, dragog kamenja i retkih fosila. Pažnju posetilaca posebno privlače i kosturi dinosaurusa.
Hundertvaserova kuća
Hundertvaser postaje poznat 60-tih godina pa svom neobičnom smislu za boje i oblike. Kao umetnik bavio se slikarstvom, skulpturom, arhitekturom, štampom, dizajniranjem odeće. Veliki borac za očuvanje prirode, trudio se da inkorporira prirodu i prirodne, organske oblike u svoja dela.
Kuća je otvorena 1986. godine, a kako sam Hundervaser nije imao potrebna tehnička znanja za projektovanje zgrada imao je pomoć dvojice arhitekata. Osim po šarenoj fasadi i nepravilnim linijama, ova zgrada se izdvaja mnoštvom zelenila koje se na njoj nalazi. U blizini kuće se nalazi i Hundertvaserov muzej.
Albertina
Muzej Albertina ime dobija po vojvodi Kazimiru Albertu koji je uspeo da sakupi veliki broj grafika i crteža koji čine osnovu ovog muzeja. Tokom vremena prikupljeno je još mnogo vrednih eksponata tako da danas čini jednu od najvećih kolekcija te vrste u svetu sa 65.000 crteža i preko milion grafika.
U njemu se mogu videti vredna dela Pikasa, Durera, Rafaela, Mikelanđela, Rembranda, Rubensa, Renoara, Leonarda da Vinčija, Goje, Sezana, Matisa, Klimta.
Najpoznatiji dvorci i čuvena zdanja:
Beč – Dvorac Šenbrun
Nekadašnja letnja rezidencija Habsburgovaca predstavlja najposećeniju turističku atrakciju Beča i mesto na kome se pisala istorija Austrije. Dvorac Šenbrun okružuju lepo uređeni vrtovi.
Iznad palate na uzvišenju nalazi se Glorijet koji je nekada služio kao sala za prijeme a danas je pretvoren u kafić. Sa vrha Glorijeta se može videti kompleks Šenbruna i Beč.
Beč – Hofburg
Hofburg je veliki kompleks rezidencija moćnog Habsburškoga carstva u centru Beča nastao u periodu od 13. do početka 20. veka. Sve do kraja Prvog svetskog rata Hofburg je bio prestonica Habsburške monarhije.
Deo Hofburga je zvanična rezidencija predsednika Republike Austrije, a veći deo je pretvoren u muzeje među kojima su: Odaja s blagom, Carski apartmani, Muzej carice Sisi, Nacionalna biblioteka, Etnološki muzej, Efesov muzej, Muzej starih muzičkih instrumenata. U Hofburgu se čuva carska kruna Svetog Rimskog carstva.
Beč – Imperial Palace
Simbol kulturnog nasleđa Austrije, dom Habsburgovaca, i trenutno najveća turistička atrakcija. Zdanje je prvobitno bilo vlasništvo dinastije Habsburga sve do 1912. kada vlasništvo preuzima država.
Zanimljivo je da se danas, iako objekat od državnog značaja, potpuno samostalno pažnju Vam skrećemo i na vrt koji se prostire na 1,2 km i zajedno s palatom se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine. Možete ga posetiti u periodu od 8:30h – 17h, kada se organizuju i tematske ture, pa možete odabrati Imperial, Grand, Classic ili Family turu, sve su različite i nude obilazak različitih delove zdanja, po različitim cenama.
Beč – Belvedere Palace
Kompleks koji se nalazi van grada, sačinjen od dve palate i vrta, delo arhitekte Lucas von Hildebrandta iz 17. veka. Prvobitno ovo je bila letnja rezidencija princa Eugene of Savoy, kasnije dom Franca Ferdinanda. Obe palate danas su muzeji posvećeni austrijskom slikarstvu 19. i 20. veka pa možete videte dela Gustav Klimta, Egon Schiele, Oskara Kokoschke…
Beč – Nacionalna biblioteka
Hofbibliothek, građevina u baroknon stilu, impozantno zdanje, hram knjige, biblioteka koja u kolekciji ima dela takve vrednosti, da im po značaju može parirati samo biblioteka u Vatikanu. U okviru biblioteke nalaze se i tematske muzejske zbirke. Deca ne plaćaju ulaz. Radno vreme je od 9h ujutru pa sve do 21h.
Beč – Dunavski toranj
Dunavski toranj (Donauturm) poznat je i pod nazivom Betonska igla i predstavlja vrlo popularnu turističku atrakciju s godišnjom posetom od gotovo pola miliona posetilaca. Toranj je visok 252 metra i s njega se pruža izvanredan pogled na grad Beč. Podignut je 1964. godine. Nalazi u Dunavskom parku (Donaupark) u modernom delu Beča između 21. i 22. bečkog okruga.
Dva brza lifta posetioce voze do platforme za posmatranje na 150m visine za 35 sekundi. S platforme se vidi čitav Beč, a kada je vedro vreme i do 80km u daljinu. Na visini od 160 metara Dunavskog tornja nalazi se kafe, a na 170 metara i restoran koji se kao i kafe okreće polako oko svoje ose.
Crkve i katedrale Beča
Beč – Stephansdom (St Stephen’s Cathedral)
Ova katedrala posvećena svetom arhiđakonu Stefanu nalazi se u centru Beča i sedište je bečke nadbiskupije. Oltari, niše, kule, religijski predmeti od neprocenjive vrednosti i slike… sve prepuno detalja od kojih svaki ima svoju svrhu i svoju istoriju.
Prva crkva na ovom mestu je izgrađena 1147. godine ali je nekoliko puta rušena, prepravljana i nadograđivana, a poslednju veliku rekonstrukciju doživljava posle velikih oštećenja tokom bombardovanja Beča 1945. godine.
Katedrala Sv. Stefana je gotička građevina prepoznatljiva po karakterističnom krovu sa 200.000 crepova i ogromnom zvonu naziva Pumerin od 20 tona koje se nalazi u severnom tornju koje je treće zvono po veličini u Evropi. Staro Pumerin zvono izliveno je 1705. godine od 208 od ukupno 300 topova zarobljenih tokom turske opsade Beča. Novo zvono je izliveno 1951. od metala starog zvona uz dodatak metala od turskih topova iz vojnog muzeja.
Moguće je popeti se na toranj katedrale visok 134m s kojeg se pruža izuzetan pogled na grad Beč. Poseta tornju nije besplatna.
Beč – Peters church (Crkva Svetog Petra)
Ova crkva važi za najstariju u Beču obzirom da je izgrađena na mestu nekadašnje drvene crkve iz 350 godine. Nova crkva građena je od 1701. do 1733. godine, a projektovao ju je arhitekta Lukas fon Hildebrant (Lukas von Hildebrand), koji je projektovao i dvorac Belvedere.
Više puta je renovirana (zadnji put od 2001. do 2004. godine). Nalazi se u centru grada, desno od ulice Graben, na omanjem trgu Svetog Petra (Petersplatz), okružena drugim zgradama.
Crka je otvorena od ponedeljka do petka od 07.00 do 20.00h, vikendom i praznicima od 09.00 do 21.00h.
Beč – Centralno groblje
Iako se nekome može činiti morbidnim, Centralno groblje je zadivljujuće mesto. Centralno groblje u Beču je najveće u Austriji i drugo po veličini u Evropi. Otvoreno je 1874. godine i predstavlja znamenitost, jer na njemu možete videti austrijsku istoriju u proteklih 200 godina.
Crkva Karla Luegera je sagrađena u modernističkom stilu i jedna je od najpoznatijih crkava na groblju. Nalazi se u centru groblja. Od glavne kapije, jedan prolaz vodi ka „grobovima velikana“, gde počivaju poznate ličnosti. Neke od njih su Betoven, Brams, Šubert i Johan Štraus (otac i sin). Ako prošetate i jevrejskim grobljem, možda ugledate i jelena – da, groblje je toliko veliko.
Beč – Šoping vodič
Još jedna od omiljenih aktivnosti gotovo svakog turiste u Beču – šoping. Prilika da se kupe najnoviji komadi iz tek pristiglih kolekcija poznatih brendova, ali i da se odabere i po koji unikatni komad nekog od lokalnih dizajnera.
Šetnja pešačkim ulicama Kärntnerstrasse, Graben i Kohlmarkt (u blizini St. Stephen’s katedrale) pravo je uživanje za sve šopingholičare. Tu se nalaze i prodavnice najpoznatijih brendova, od onih luksuznijih pa do popularnih i street varijanti kao što je H&M. Izbor je na vama.
Ulice Kirchengasse, Neubaugasse and Lindengasse su mesta gde možete pronaći unikatne dizajnerske komade, i to ne samo odeće već i nameštaja, nakita, porcelana… Ukoliko želite da detaljnije ispitate bečku dizajnersku scenu predlažemo vam da posetite Art Up. Radno vreme je od 11h – 18:30h, a broj dizajnera koji tamo ima svoj showroom će zadovoljiti i one najizbirljivije.
Ukoliko ipak želite da svu kupovinu obavite u okviru Shopping mall-a, predlažemo vam Bahnhof City Wien West, nov šoping centar sa preko 100 prodavnica odeće, sportske opreme, elektronskih uređaja. Takođe, možete posetiti i Steffl, koji nudi robu najpoznatijih svetskih brendova.
Mirisi i ukusi Beča
Beč nikako ne treba da posetite ako ste počeli ili planirate da počnete s dijetom. Lokalne kobasice i čuveni fiaker gulasch prosto pucaju od fenomenalnog ukusa i kalorija.
Beč predstavlja pravi raj za gastronome. Ljubitelji hrane biće očarani širokom ponudom restorana i vinarija, poslastičarnica i slatkih kafića.
Bečka šnicla, štrudla od jabuka ili nadaleko poznata Sacher torta su specijaliteti koje svaki turista mora sebi priuštiti. Dosta popularne su bečke vinarije koje kombinuju samoposluživanje fine hrane i ukusna, kvalitetna vina. Odgovor na pitanje gde jesti u Beču je izuzetno težak s obzirom na to da se dosta pažnje posvećuje kvalitetu hrane.
Demel, jedna od najpoznatijih poslastičarnica u Beču, otvorena još 1786. Na ovom mestu se sve poslastice prave po autentičnim receptima starim i po 200 godina.
Beč – Pijace Našmarket i Brunenmarket
Pijaca Našmarket je najpoznatija bečka pijaca i veoma popularno mesto. Bez obzira na to da li idete tamo na ručak ili piće, naćićete kafić ili restoran po svom ukusu. Naravno, na pijaci možete kupiti ukusno sveže voće i povrće, egzotične biljke i začine, sir, peciva, meso i ribu.
Pijaca Brunenmarket je najduža ulična pijaca u Evropi i predstavlja „novi“ Našmarket. Tokom godina, mnogo lepih restorana se pojavilo duž ove ulice i Ipenplaca, nastavka ove pijace. Ovo područje postaje sve življe i modernije za izlazak, što pijacu čini sve poznatijom. Ovo su mesta koje će skoro svako s našeg područja obavezno posetiti.
Beč – Restorani / Kafići / Barovi
Jedno od najpoznatijih mesta je Sacher hotel, koji je poznat po istoimenojj torti. Mesto je otmenije pa su u skladu s tim i formirane cene koje su malo „jače“ u poređenju sa ostalim sličnim mestima. Sacher torta od biskvita, čokolade i marmelade od kajsije delo je bečkog poslastičara Franca Sahera koja može da se proba po celom grada. Po originalnoj recepturi priprema se u Hotelu Sacher uz Bečku državnu operu.
Restoran Figlmuller je mesto koje je poznato po šnicli koju služe. Jedna od najboljih kafana je Caffe Central koja se nalazi u palati Ferstel, u blizini Hofburga. Caffe Landtmann nalazi se u blizini gradske skupštine. Ova dva mesta interesantna su zbog toga što su bila izbor Romy Schneider, Marlene Dietrich i Paula McCartneya. Boemsko mesto, Caffe Haweiki, zanimljivo je po tome što tu uvek možete naleteti na neke lokalne umetnike kako uživaju ili stvaraju u šarmantnom ambijentu.
Restoran Centimetera je takođe jedan od popularnijih. To je zapravo lanac restorana raštrkanih po centru grada i za jedan od popularnijih važi zbog malo nižih cena, koje ne utiču na kvalitet hrane.
Trzesniewski restoran, mesto koje je i Kafka posećivao i koje datira još iz 1902. godine. Odličan izbor za brzi obrok i predah tokom još jednog aktivnog dana u Beču.
Restoran, bar i launge Le Loft jedan je od popularnijih u gradu i nalazi se u samom centru prestonice uz obalu Dunava. Fascinantna panorama grada sa 18. sprata posetioce ostavlja bez daha, a ovo mesto najpoznatije je po francuskoj kuhinji, a osim toga možete probati izvrsnu hranu i vina.
Heuriger je tipična austrijska kafana gde se služi vino i određene vrste hladnih jela (poput hleba sa sirom i sl.). Heurigeri nisu otvoreni tokom cele godine, već obično dve do četiri nedelje tokom godine. Otići u neki od njih je nezaboravno iskustvo.
Beč – Noćni život
Atmosphere lounge bar je bar sa takođe spektakularnim pogledom i danju i noću i seže preko celog grada. Ljubitelji koktela posebno će uživati u ovom kafiću s obzirom da su kokteli nešto na što se stavlja poseban akcenat. Kada je reč o klubovima, većina je stacionirana u samom centru grada.
Najpopularniji među mnogobrojnim klubovima je Volksgarten. Veliki, s kvaltetnom rasvetom i ozvučenjem, velikim izborom pića i prijatnim osobljem garantuje dobar provod do ranih jutarnjih sati.
Klub Passage se nalazi u njegovoj blizini i ne zaostaje za svojim „komšijom“ kada je dobar provod u pitanju. Topliji dani rezervisani su za opuštanje na obali Dunava, pa su na raspolaganju bar Herrmannpark i Tel Aviv Beach.
Zabava u Beču
Bečki zoološki vrt Šenbrun
U blizini istoimenog dvorca nalazi se zoološki vrt Šenbrun osnovan davne 1752. godine što ga čini najstarijim zoološkim vrtom na svetu. Predstavlja jedan od najboljih zoo vrtova u Evropi. Bečki zoološki vrt dom je i za vrlo retke primerke životinja poput džinovskih pandi. Poznat je i kao mesto na kome je prva beba panda prirodno začeta u zoo vrtu i na kome je prvi slon začet u zoo vrtu u svetu.
Beč – Prater
Prater je veliki javni park. Svetska izložba 1873. godine je održana ovde. Veštačku lagunu koju zovu i “Venecija u Beču” dobija 1895. godine. U parku se nalazi preko 250 različitih atrakcija među kojima i železnica uskog koloseka, rolerkosteri, planetarijum i Prater muzej. Danas je simbol parka veliki točak iz 1879. godine visok 65 metara koji se i danas koristi i s koga se pruža pogled na čitav Beč. Točak predstavlja jednu od najvećih atrakcija Beča i vrlo je čest motiv na suvenirima.
Beč – Nacionalna Opera
Zgrada opere je izgrađena u stilu neorenesanse između 1861. do 1869. godine. Za vreme izgradnje zgrade Bečke državne opere visina ulice je podignuta za metar što je izmenilo izgled građevine i izazvalo još više negodovanja povodom izgleda opere. Prvobitno je nosila naziv Bečka dvorska opera. Sama zgrada nije previše dolazila do izražaja do Drugog svetskog rata kada je srušena monumentalna zgrada Heinrichshof preko puta Opere.
Bečka državna opera otvorena je 15. maja 1869. izvođenjem opere “Kažnjeni razvratnik ili Don Đovani” iz 1787. godine najvećeg kompozitora klasicizma Mocarta koji je ovo delo smatrao svojom najozbiljnijom operom. Osim po bogatom repertoaru danas je poznata i po Operskom balu.
Nalazi se u najpoznatijoj ulici u Beču (Ringstrasse) u blizini muzeja Albertina. Prvo je zdanje napravljeno na bečkom Ringu, a deo ove ulice nosi i naziv po Operi (Opernring).
Jeftine karte prodaju se svakodnevno 80 minuta pre početka izvođenja. Iz tog razloga se red ispred biletarnice Opere stvara i nekoliko sati ranije. Ali vredi svakog minuta čekanja. Dok čekate u redu možete da isprobavate još lokalnih uličnih specijaliteta, kao što su gorepomenute kobasice.
Beč – Lajncer Tirgate
Lajncer Tirgate je mesto za one koji žele da se odmore od gradske gužve. Ovo je ogroman rezervat u jugozapadnom delu beča. Oko 80% površine je pokriveno šumom, tako da je ovo idealno mesto za dugačke šetnje.
Godine 1561. ovo mesto je služilo za odmor i lov Ferdidandu i Austrijskom i njegovoj porodici. Ovde možete doći kako biste proveli mirno popodne uz ručak i kafu, ili posetiti Hermesvilu (ili, naravno, i jedno i drugo). Car Franc Jozef I je sagradio ovaj zamak svojoj ženi, carici Elizabeti (poznatoj i kao Sisi), jer je obožavala prirodu i želela je svoj zamak. Ime Hemlesvila je dobio po statui Hermesa, napravljenoj od belog mermera, koji se nalazi u bašti ispred vile. Carica je zamak zvala „zamkom snova“.
Beč – Nigde se ne živi bolje
Austrijski glavni grad Beč je po Mercerovoj studiji iz 2018. godine broj 1 među gradovima s najboljim kvalitetom života na svetu – i to po 9. put zaredom.
Nije, dakle, čudo da ovde žive i rade neki od najvećih umova – i nekada i sada. Na drugom mestu rang liste aktuelne studije međunarodne kompanije za konsalting Mercer , u kojoj se upoređuje kvalitet života 231 grada, nalazi se Cirih. Na pozicijama 3 do 5 slede Okland, Minhen i Vankuver.
Mercer u poređenju gradova pod lupu stavlja najrazličitije kriterijume. Između ostalog političke, socijalne, ekonomske i ekološki orijentisane aspekte kao i bezbednost, zdravlje, obrazovne i saobraćajne ponude.