Krivi toranj u Pizi (italijanski: Torre pendente di Pisa ili jednostavno Torre di Pisa), je zvonik katedrale smeštene u delu Pize, Italije, koji se zove Kampo de Mirakoli (Campo dei Miracoli).

Poznat je po neravnomernom sleganju temelja, zbog čega je u jednom trenutku bio nagnut pod uglom od 5,5 stepeni (oko 4,5 metara) u odnosu na normalu. Toranj, koji je jedna od najpoznatijih građevina na svetu, izgrađen je u fazama tokom perioda od gotovo dve stotine godina.

Kada je sagrađen Krivi toranj u Pizi i ko ga je sagradio?

Verovali ili ne, krivi toranj u Pizi je star skoro devetsto godina. S gradnjom je početo davne 1173. Radove je započeo Bonano Pisano, čuveni arhitekta. Još od samog početka, toranj je počeo da se krivi. Punih dvanaest godina, Bonano je radio na ovom tornju, uspevši da sagradi samo tri sprata. Te, 1185. je jednostavno nestao, a danas se ne zna tačno da li je otišao kada je shvatio da ne može da ispravi svoju građevinu ili je jednostavno preminuo. Devedeset godina toranj je stajao nedovršen, od 1250 godine nekoliko građevinara je pokušalo da ga ispravi ali neuspešno. 1360 godine napokon je završen, pod rukovotstvom arhitekte Guljeljmo de Instrika.

​Zvona koja ne zvone

Toranj ima sedam zvona koja predstavljaju note muzičke lestvice, ali iako je prvobitno zamišljen kao zvonik, ova zvona nisu se oglasila još od 20. veka. Razlog ovome je što svako zvono teži čak 3628 kg i njihovo njihanje predstavlja opasnost za dodatno naginjanje tornja.

Krivi toranj u Pizi

Zašto se toranj u Pizi iskrivio?

Godinama su se provlačile razne legende o tome zašto se toranj iskrivio, neke su povezivane s religijom, a neke s magijom. Ipak odgovor je vrlo jednostavan. Bonano je napravio temelj dubok tri metra i u samom startu pogrešio, jer je ova dubina isuviše mala. Iskrivljenju je doprinelo i loše zemljište na kojem se zvonik nalazi.

Iako je nagnut pod uglom od pet stepeni, zbog čega je vrh pomeren od temelja za više od pet metara, Krivi toranj u Pizi, visok 58 metara, opstaje vekovima i preživeo je najmanje četiri jaka zemljotresa koja su pogodila region od 1280. godine do danas.

Velika visina i čvrstina građevine, u kombinaciji s mekim tlom, uzrokuje promenu vibracionih karakteristika strukture tako da pomeranje tla izazvano zemljotresom ne utiče na nju, što je kluč njenog opstanka, objašnjavaju naučnici.

Musolinijev promašeni pokušaj

Benito Musolini svojevremeno je toranj proglasio sramotom za Italijane i naredio da se toranj izravna. Po njegovoj naredbi izbušeno je stotine rupa u temeljima koje su potom ispunili betonom. Nažalost, rezultat je bio suprotan Mussolinijevoj želji — teret betona potisnuo je toranj dublje u zemlju i uzrokovao još veći nagib.

Dimenzije Krivog tornja u Pizi

Najviša tačka krivog tornja nalazi se na visini od 55.86m, iskrivljen je za 5,5%, i ima čak dvesta devedeset četiri stepenika. Težak je preko četrnaest hiljada tona. Debljina zidova pri dnu je oko 4m, a na vrhu oko 2,5m.

Lepota ga je spasila od razaranja

Tokom Drugog svetskog rata Amerikanci su sumnjali kako Nemci koriste toranj kao osmatračnicu i planirali su ga sravniti sa zemljom. Priča kaže kako je američki narednik Leon Weckstein bio toliko očaran lepotom arhitekture tornja i katedrale da nije želeo izdati naredbu paljbe čime ga je spasio od uništenja.

Ugrožena bezbednost turista – ipravljanje tornja u Pizi

1990. toranj je zatvoren jer se previše iskrivio i bezbednost turista je bila ugrožena. Kako je u pitanju jedna od najvećih turističkih atrakcija Evrope, odmah je započeta akcija spašavanja koja je trajala preko deset godina. Akcijom je rukovodio arhitekta Mikele Jamiolkovski. Mikele je uspeo da sa svojim timom vrati toranj u položaj koji je imao 1838. godine, a cela operacija koštala je preko pedeset miliona nemačkih maraka. 2001. toranj je opet otvoren za posetioce.

Da li Toranj u Pizi može da se ispravi?

Od 2001. godine posle rekonstrukcije posebna komisija nadgleda građevinu. Oni su ustanovili da se toranj od tada ispravio za nekih 2,5 cm. Ipak, nikom ne odgovara da se građevina ispravi jer onda ne bi više bio interesantan. Ako bi rešili da isprave građevinu morali bi da krenu od samog temelja, jer prva greška je upravo tu napravljena.

Najkrivlja građevina u Evropi

Najkrivlja, a opet manje poznata građevina u Evropi nalazi se u Holandiji. U pitanju je toranj Valfridus. I čuveni Big Ben u Londonu počeo je da se krivi, ali stručnjaci kažu da ako nastavi da se krivi ovim tempom, trebaće mu čak četiri hiljade godina da stigne toranj u Pizi.

Planovi za budućnost

Nedaleko od krivog tornja planira se izgradnja novog, od čelika i stakla. Nova zgrada gradiće se po ugledu na čuveni toranj u Pizi, a biće korišćena prvenstveno za poslovni prostor. Smatra se da će i ona svojim izgledom privući turiste, mada mnogi su skeptični po ovom pitanju smatrajući da će narušiti sadašnji izgled grada. Izgradnja će koštati oko pedeset miliona evra.

I pored velikog truda uloženog u njegovo očuvanje i ispravljanje, on je i dalje toliko nagnut da privlači na hiljade posetilaca koji dolaze da se čude tome što još stoji dok naizgled pobija zakon gravitacije. Krivi toranj u Pizi proglašen je 1987. svetskom baštinom Uneska.