Kopenhagen je glavni grad i najveća luka Kraljevine Danske. U ovom gradu niko nikome ne smeta i sve je podređeno osećaju slobode i individualnosti. Turiste iz celog sveta očarava slikovita i živopisna stara luka Nyhavn, u kojoj su smešteni mnogobrojni restorani i barovi. Potomci vikinga, današnji Danci, smireni, metodični, strpljivi i pre svega nenametljivo ljubazni, počastiće vas pivom prilikom posete čuvenoj Carlsberg pivari. Uživaćete i u njihovim nadaleko poznatim gastronomskim specijalitetima, i to u miru jer ovim gradom ne odzvanja zaglušujuća buka automobila. U centru grada, bicikl je uobičajeno prevozno sredstvo. Kopenhagen je uprkos neonskim reklamama, ubrzanom ritmu života i svemogućem biznisu ostavio mesta u srcu za male Andersenove vojnike, živahne dimničare, labudove i usnule princeze… I Vas, koji dolazite da mu se divite.
Početkom XI veka, Sven Tveskjoega poveo je u pohod svoje borbene, koščate, dugokose i plavooke vikinge. Osvojio je veliki deo teritorije današnje Danske, ostrvske zemlje koju zapljuskuju Severno i Baltičko more. Danska je domovina “kralja priča” Jana Kristijana Andersena koji je ostvario neverovatnu sponu između fantazije i stvarnosti, a njegove bajke zauvek su se uselile u naša detinjstva.
U pesmi Denija Keja „Predivni, predivni…“ sve je rečeno. Danska prestonica – Kopenhagen – odiše naročitim šarmom, pa je treba posetiti bar jednom u životu. Danska je jedna od najstarijih kraljevina na svetu. Budući da kraljevska porodica živi u palati Amalijenborg u samom centru grada i da je čuvena po svom egalitarizmu, kraljica Margareta se često može videti u neobaveznoj šetnji.
Putevima grada…
Dah istorije prati posetioce u stopu dok hodaju kaldrmisanim tragovima i uzanim uličicama oivičenim starim građevinama, pa sve do prostranog trga ispred Gradske skupštine, okruženog čuvenim zabavnim parkom Tivoli s jedne strane, a s druge Stregetom, najdužom pešačkom i šoping zonom u Evropi. Trg je izrageđn 1900. godine u romanskom stilu, a modernizovan 1996. godine, akda je Kopenhagen proglašen za kulturnu prestonicu Evrope. Prostrani Streget vodi do Starog trga s čudesnom bronzanom fontanom podignutom 1608. godine, kao i do trga Grabrodre u srcu moderne šoping zone s kafićima na otvorenom, idealnim za predah.
Kopenhagen je poznat po prelepim parkovima s mnoštvom zelenih površina, uključujući i zabavni park Tivoli, koji nudi raznovrsne sadržaje, naročito ljubiteljima tobogana. Posebnu pažnju privlači skulptura Male sirene, vajara Edvarda Eriksena iz 1913. godine, koja je, prema legendi osuđena da trista godina sedi na steni u luci u Kopenhagenu dok ne postane deo ljudskog roda. Nažalost, taj san joj se neće skoro ostvariti. Budući da je svake godine obiđe oko milion turista, možemo reći da nije nimalo usamljena.
Nihavn ili Nova luka, izgrađena u XVII veku, puna je ribljih restorana i barova koji vrve od ljudi. Danski pisac bajki Hans Kristijan Andersen živeo je nekoliko godina u živopisnom priobalnom pojasu, odakle danas kreću brojni izleti brodom koji turistima omogućavaju potpuno drugačiji pogled na taj čudesni grad.
Turistički info centar Kopenhagena
Turistički centar je u centru Kopenhagena, na nekoliko minuta hoda od gradske skupštine (Københavns Rådhus) otvoren je do 16h, ali je jedan računar moguće koristiti čitav dan s obzirom da se vrata ne zaključavaju (vrata su klizna i otvaraju se na sensor i čim se uđe sa leve strane stoji računar koji se može koristiti i posle 16h).
Korišćenje ovih računara je besplatno kao i WiFi. Naša preporuka je da po dolasku u Kopenhagen najpre posetite Info centar kako bi nabavili mapu grada i prevoza. Razglednice koje se prodaju u turističkom centru su prelepe, ali se mogu naći i po knjižarama u gradu po povoljnijoj ceni.
Kopenhagen – Besplatne turističke ture
Mladi entuzijastični turizmolozi Danske su organizovali udruženje vodiča, ovo je njihov sajt za Kopenhagen – COPENHAGEN FREE WALKING TORUS. Imaju najmanje 2 ture dnevno. Jedna tura traje 3 sata s pauzom i obilaze se znamenitosti u centru grada, a druga tura je kreće oko 14h-15h, traje nešto više od jednog sata i obilazi se kvart Kristijanija. Ture su besplatne, ali je običaj da se ostavi bakšiš što će vam vodiči i reći.
Rekli bismo da ovi vodiči stvarno vole to što rade, oni su puni enegrije, raspoloženi da odgovore na svako pitanje i imaju dosta intrigrantnih priča o Kopenhagenu. Pored Kopenhagena oni funkcionišu i u drugim gradovima Danske.
Kopenhagen – Najbolje vreme za posetu:
Kopenhagen je najbolje posetiti leti, kada je vreme prijatno, a večeri duge i tople.
Nemojte propustiti:
Zabavni park Tivoli
Šarmantni zabavni park Tivoli u srce Kopenhagena godišnje privuče više od četiri miliona posetilaca. Drugi najstariji zabavni park na svetu otvoren je davne 1843. godine.
Kruže glasine da je prilikom izgradnje Diznilenda američki filmski producent, scenarista, režiser i animator, Volt Dizni bio inspirisan baš ovim parkom.
Tivoli ima za svakog po nešto. Adrenalinski zavisnici imaju rolerkostere i druge sprave za posizanje adrenalina. Ljubitelji umetnosti mogu gledati predstave, slušati koncerte i obilaziti izložbe. Bujne bašte i egzotična arhitektura doprinose njegovoj svestranosti.
Najstariji zabavni park na svetu, Baken, star 433 godine, takođe se nalazi u Danskoj, severno od Kopenhagena.
Mala sirena
Lomili su joj ruku, krali su joj glavu, bacali u more, prskali bojama, pa čak i stavljali burku u znak protesta protiv kandidature Turske za članstvo u Evropskoj uniji, međutim čuvena kopenhagenska statua Mala sirena preživela je torturu i u avgustu ove godine napuniće 103. godine.
Bronzana skulptura izrađena je na inicijativu Karla Jakobsena, sina osnivača poznate pivare Karlzberg. Izradu 1,25 metara visoke i 175 kilograma teške statue Jakobsen je poverio vajaru Edvardu Eriksenu.
Slobodni grad Kristijanija
Potpuno nezavisno od vlade Danske 1971. godine grupa hipika zauzela je napuštene vojne barake, postavila sopstvena društvena pravila i tako formirala Kristijaniju. Njihova pravila zabranjuju krađe, oružje, teške droge, ali i vožnju automobila.
Muzičke događaje, umetničke galerije, radionice, jeftine restorane čiji meniji sadrže specijalitete koji se prave od organske hrane i prelepu prirodu skriva Kristijanija na površini nešto većoj od 30 hektara.
Naseljena je sa oko devet stotina stanovnika. Kupovina kuće u Kristijaniji nije opcija. Ko želi da živi u ovom društvu može da aplicira za kuću. Ukoliko aplikacija bude uspešna, kuća mu biva dodeljena bez novčane naknade.
Šoping ulica Stroget
Posetioci mogu uživati u besplatnoj uličnoj zabavi u Stregetu (najduža pešačka i šoping zona u Evropi) u kasno popodne i predveče, kada brojni ulični umetnici izvode svoje tačke.
Iz autonomne zajednice u kojoj dominiraju nematerijalne vrednosti selimo se u njenu suprotnost – ulicu u čijim se lokalima prodaju svetski poznati brendovi, šoping ulicu Stroget.
Prada, Max Mara, Louis Vuitton, Boss, Hermes su u Kopenhagenu svoje prodajne prostore smestili u ulici Stroget.
Oni čiji novčanici nisu dovoljno „debeli“ ili na čijim se kreditnim karticama ne nalaze cifre sa dovoljno nula svoje potrebe za kupovinom mogu zadovoljiti u H&M-u, Vero Modi, Zari ili drugim manje ekskluzivnim prodavnicama.
Kanal Nihavn
Nekadašnja prometna trgovačka luka u koju su pristajali brodovi iz celog sveta danas je turistička atrakcija.
U živahno okrečenim starim zgradama smeštenim uz kanal otvoreni su ugostiteljski objekti: restorani, kafići, pabovi. Stari drveni jedrenjaci njišući se na blagim talasima upotpunjuju idilu.
U jednoj od starih zgrada, tačnije onoj adresiranoj na broju 20, živeo je poznati pisac bajki Hans Kristijan Andersen. „Kralj dečijih pisaca“, kako ga je nazvao Paul Hazara, na ovoj adresi iz pera je izvukao svoje prve bajke.
Kristijansborg palata
U Kristijansborg palati, odnosno Zamku ako ćemo da upotrebljavamo njen kolokvijalni naziv, smešteni su danski parlament, vlada i vrhovni sud.
Sve do kraja 18. veka u palati živeli su članovi danske kraljevske porodica. Danas u njoj kraljica ugošćava zvaničnike, organizuje bankete i druge značajne događaje.
Veliki Hol najveća je i najspektakularnija prostorija unutar palate. Na njenim zidovima okačene su tapiserije sa motivima danske istorije. 106 metara visoka kula Kristijansborg palate sa koje se vijori nekoliko danskih zastava, najviša je u gradu.
Amalijenborg palata
Nakon što je palata Kristijansborg krajem 18. veka izgorela, danska kraljevska porodica kupila je palatu Amalijenborg i naselila njene odaje.
Amalijenborg palatu ne čini jedna zgrada, već četiri identične zgrade građene u rokoko odnosno kasno-baroknom stilu. Zgrade su postavljene tako da okružuju bronzanu statuu kralja Frederika V na konju.
Posetu palati najbolje je tempirati nešto pre podneva te prisustvovati zameni lojalne kraljevske garde koja se odvija svakog dana tačno u podne.
Nacionalni muzej
Besplatan obilazak glavne istorijske i kulturne državne institucije, Nacionalnog muzeja u Kopenhagenu, prava je prilika za upoznavanje sa danskom istorijom, državom i narodom još od vremena Vikinga.
Široki hodnik povezuje prostorije u kojima su izložene etnografska kolekcija, klasični i bliskoistočni antikviteti, kolekcije novčića i medalja i mnoge druge.
Muzej ima i prostorije namenjene najmlađim posetiocima u kojima oni „postaju“ Vikinzi, odnosno oblače tradicionalnu vikinšku odeću i zabavljaju se starim igračkama.
Za ljubitelje savremene umetnosti možda je interesantniji muzej moderne umetnosti Luizijana, smešten četrdeset kilometara severno od Kopenhagena.
Okrugli toranj
Opservatorij na vrhu Okruglog tornja sagrađenog u sedamnaestom veku najstariji je funkcionalni opservatorij u Evropi. Toranj je izgrađen na inicijativu kralja Kristijana IV nakon smrti danskog astronoma Tiho Braha.
Iako su ga naučnici napustili, još uvek ga upotrebljavaju amaterski astronomi i posetioci. Osim pogleda na nebo, toranj obezbeđuje i odličan pogled na krovove i ulice Kopenhagena.
Spektalularni most Eresund, podignut 2000. godine, koji Kopenhagen povezuje s Malmeom u Švedskoj.
Nacionalna galerija Danske
Najveći danski muzej umetnosti, Nacionalna galerija Danske, poseduje bogatu kolekciju danske i međunarodne umetnosti od četrnaestog veka do danas.
Odnosno, kako je to lepše napisano na sajtu galerije, ona „prezentuje dansku umetnost svetu i svetsku umetnost Danskoj“. U njoj se mogu razgledati dela Rubensa, Andrea Mantenje, Ane Anker, Edvarda Munka, Anrija Matise, Albrehta Direra i drugih umetnika.
Zamak Rosenborg
Zamak Rosenborg, veličanstvena letnja rezidencija u centru Kopenhagena u kojoj se nalazi danska kraljevska kolekcija, uključujući dragulje s kraljevske krune.
Renesansni zamak Rozenberg situiran u Kraljevoj bašti, u srcu Kopenhagena sagradio je u ranom sedamnaestom veku kralj Kristijana IV. Nešto duže od jednog veka, dvorac je služio kao kraljevska rezidencija.
Unutrašnost dvorca dobro je očuvana, te je moguće posetiti kraljev kabinet, njegovo kupatilo, dvoranu za krunisanje…U zamku se čuva kraljevsko blago koje se sastoji od četiri kompleta: dijamanata, rubina, bisera i smaragda.
Karlzberg pivara
Fanovi piva neće doći u Kopenhagen a da ne posete nekadašnju pivaru Karlzberg iz 1847. godine koja je danas pretvorena u moderan centar za posetioce. Centar svojim gostima pruža mogućnost da se upoznaju sa korenima Karlzberga i njegovom istorijom.
U dvorištu centra mesto je našla i manja replika statue Mala sirena koju je njen tvorac poklonio Kopenhagenu.
Botanička bašta
Ovo mesto treba obavezno posetiti u Kopenhagenu.U samom centru Kopenhagena na površini od deset hektara prostire se Botanička bašta naročito poznata po svojim impozantnim staklenim kućama – njih 27.
U bašti je zasađeno više od 13000 biljnih vrsta, a nedavno je dobila i baštu rododendrona, zimzelenih, poluzimzelenih i listopadnih grmova prelepih cvetova. Jedan od najvećih herbarijuma biljaka i pečuraka iz celog sveta sa preko dva miliona osušenih primeraka takođe pripada kopenhagenskoj Botaničkoj bašti.
Ako vas put nanese u ovaj grad i imate dovoljno vremena posete su vredni i kopenhagenški zoo vrt sa preko tri hiljade životinjskih vrsta, Zoološki i Geološki muzej, kao i umetnički muzej Gliptoteka.
Putovanje u Kopenhagen verovatno je i jedinstvena prilika da posetite Plavu planetu, danski nacionalni akvarijum i renesansnu Frederiksborg palatu adresirane nedaleko od glavnog grada Danske.
Fontana Gefion
Fontana Gefion, najveći spomenik u Kopenhagenu, koji prikazuje boginju Gefion kako ore s četiri vola, i koja je s vremenom postala fontana želja.
Crkva našeg Spasitelja
Crkva našeg Spasitelja u Hrišćanskoj luci, s neuobičajenim zlatnim stepeništem koje se proteže do samog tornja. Crkva našeg Spasitelja je interesantna crkva baroknog stila iz koje se čuju prijatne melodije od osam ujutru na svakih sat vremena. Najlepša panorama grada se može videti upravo sa ove crkve. Nalazi se u kraju “Christianshavn”, visoka je 90 metara. Prepoznatljiva je po spoljašnjim spiralnim stepenicama koje idu do vrha i koje prati jedna legenda.
Pijaca na Norreportu
Što se tiče pijace na Norreportu preporučamo Palaeo restoran, wrap od lososa, slatki krompir i obavezno sveže ceđeni đumbir sa jabukom.
Zapravo sve “tezge” odnosno restorani na ovoj pijaci pružaju mogućnost da se tamo sedne i pojede ili popije te imaju najčešće šank, a mnogi i po nekoliko stolova. Inače ova pijaca je jako uredna i organizovana tako da ne izgleda kao pijaca, već kao tržni centar, a nalazi se odmah iza Noreport stanice, a sastoji se od dve hale.
Danska peciva
Danska peciva su fenomenalna i morate da ih probate. Lagkagehuset je najpoznatiji lanac pekara, ima ih na svakom ćošku i naše preporuke su :
- 1. pecivo s rubarubom,
- 2. pecivo s pistaćima i
- 3. pecivo sa cimetom.
Neočekivana poslastica
Jedan od najinteresantnijih kolača u Kopehagenu, koji se preporučuje da probate, jeste Jež kolač. Smatra se da se jedan od ukusnijih služi u restoranu Formel B, koji ima jednu Mišelinovu zvezdicu. U tom restoranu se ova poslastica zove “kolač iznenađenja” (surpise dessert), a negde ima naziv i morski buket iznenađenja. Bodlje od ježa su napravljene od belanaca, a kada presečete kolač očekuje vas pravo iznenađenje. Kombinacija kremaste teksture i tanke kore, a usredini žuta lopta , koja podseća izgledom na žumance. Morate probati.
Zanimljivost
- Nekoliko od ukupno 40 danskih kriket klubova potiče iz Kopenhagena.
- Okrugli Toranj u Kopenhagenu je najstariji funkcionalni opservatorijum gde su se zvezde gledale još 1642. godine
- Danski kraljevi se ne krunišu već aklamiraju, a to je razlog zbog kojeg kraljica ne sedi na prestolu
- Na svečanim prijemima kraljice ne postoji sto sa brojem 13.
- Kopenhagen je grad bicikla. Svi voze bicikl (od tri do 103 godine). Ne smete se zadržavati ili šetati biciklističkom stazom.