Helsinki, Finska

514
Helsinki

Helsinki je kosmopolitski grad u kojem zajedno živi i radi 145 nacija. Okružen je malim ostrvima, dok sam grad leži na vrhu poluostrva. Helsinki broji oko pola miliona stanovnika.

Od švedskog ribarskog sela i male trgovačke postaje, preko ruske „rezervne prestonice“, do savremenog high-tech grada po meri čoveka, za svega 500 godina. Od nomadskog plemena bez države, do ponosne prestonice drčnog naroda surovog Severa. Helsinki je prevalio veliki put za kratko vreme, i sada može da služi samo kao svetionik drugima. Svetionik koji pokazuje kako i kuda treba stremiti…

Mereno najvišim standardima, Helsinki ima sve osim podnošljive klime – čist vazduh i vodu, obnovljive izvore energije sa jeftinim grejanjem i strujom, dobre restorane koji kombinuju lokalnu i internacionalnu kuhinju, urbanistički sklad starog i modernog, dostupno obrazovanje i zdravstvenu negu, bogat kulturni život, besprekorno funkcionalan javni prevoz, pregršt mesta za šoping i, povrh svega, političku stabilnost u državi čija je prestonica.

Helsinki

Helsinki – istorija

Helsinki ili Helsingfoš, kako su ga zvali Šveđani, dugo je bio beznačajan trgovački gradić na ušću reke Vange. Međutim, kada je početkom XIX veka Rusija Švedskoj preotela Finsku, car Aleksandar I proglasio je Helsinki za prestonicu. Finska je bila pod ruskom vlašću sve do 1918. godine. Rusija je 1940. godine ponovo pokušala da osvoji Finsku, ali bezuspešno, budući da je vojska uspela da se probije samo do Manerhajmove linije.

Helsinki danas

Profinjeni stari grad, koji je tridesetih godina XIX veka podignut u neoklasičnom stilu kako bi što više podsećao na Sankt Peterburg, postao je poznati kao „beli grad severa“. Budući da se veći deo grada nalazi na poluostrvu, do okolnih naselja stiže se preko mostova, nadvožnjaka i trajektima. Iako se čini da more vreba na svakom ćošku, u gradu ima drveća i stena koje čine sastavni deo njegove panorame.

Helsinki

Jedna trećina ukupnih prihoda čitave zemlje dolazi iz Helsinkija. Bez obzira na visok nivo ekonomske aktivnosti, Helsinki predstavlja savršeno mesto za posetioce. Zahvaljujući maloj površini, stari deo grada odlikuje se prisnom i živopisnom atmosferom i prilično opuštenim načinom života. Senatski trg je okržen brojnim otmenim građevinama, uključujući i veličanstvenu Luteransku katedralu. Od Južne luke, poznate po prometnoj pijaci, kafićima i turističkim brodovima za razgledanje, možete se popeti do Bulevara Esplanadi sa izobiljem izvrsnih prodavnica, a zatim i do Manerhajmove ulice, glave gradske arterije koja vodi do brojnih pozorišta, galerija, muzeja i koncertnih dvorana.

Helsinki – Atrakcije

Glavna karakteristika grada je moderna arhitektura, počevši od zgrada u stilu secesije s početka XX veka, preko sportskih centara izgrađenih za Olimpijske igre 1940. godine koje nisu do kraja održane, pa sve do omiljenih ili omraženih radova čuvenog finskog arhitekte Alvara Alta, kao što je hala Finlandija.

Temppeliaukio Kirkko

Pravo iz prošlosti zakoračite u moderno doba i podzemnu “crkvu u steni” –  Temppeliaukio Kirkko. Skoro 50 godina ova luteranska crkva izmamljuje uzdahe i najvećim nevernicima zbog svoje arhitekture. Materijal koji dominira jeste kamen. Naročito je zanimljiv plafon koji je urađen od bakra i polukružnog je oblika. Spolja gledano, crkva podseća na zaglavljeni svemirski brod. Građevina je izuzetno akustična i u njoj se organizuju koncerti klasične muzike. Okružena je stambenim zgradama.

Helsinki

Dizajnerska četvrt

Helsinška dizajnerska četvrt je kreativno središte u srcu Helsinkija – na samo nekoliko kvadratnih kilometara nalazi se oko 180 dizajnerskih radionica, galerija, prodavnica, modernih barova, restorana i hotela. U pomenutoj četvrti se nalaze Muzej dizajna, Muzej finske arhitekture i Finski dizajnerski forum. Svake jeseni, Helsinška nedelja dizajna skreće pažnju na kreativnu industriju, pomaže širenju novih ideja i podstiče diskusije.

Muzej savremene umetnosti Kiasma

Muzej savremene umetnosti Kiasma će vas takođe oduševiti svojim izuvijanim i neuobičajenim izgledom. Zgrada je delo čuvenog arhitekte Stivena Hola (Steven Holl) koji je bio fasciniran svetlom, tako da je čitav muzej podređen time da ukaže posetiocima na raznolikost varijacije svetla.

Helsinki

Muzej je poznat po izložbama savremenih finskih umetnika, ali i po diskusijama koje se stalno organizuju na temu teorije umetnosti. Čak i da niste poklonik umetnosti, popiti kafu u kafiću muzeja je neponovljivo iskustvo.

Nacionalni muzej

Za one koji bi hteli da se upoznaju sa svakim detaljem iz istorije Finske, topla preporuka je Nacionalni muzej koji je otvoren za javnost tačno 100 godina. Izložbe su interaktivne, tiču se perioda od srednjeg do 19. veka. Turistima je naročito zanimljiva postavka o kulturi nomada Sami (Saami) iz Laponije.

Finska dvorana

Preko puta muzeja se nalazi Finska dvorana (Finlandia Talo), osnovana 1971. godine, koja predstavlja glavno finsko konferencijsko i koncertno središte. Njen tvorac je arhitekta Alvar Alto (Alvar Aalto) koji se pobrinuo čak i za dizajn kvaka na vratima. Građevinom dominiraju asimetrija, boje i prirodni materijali. Uživajte u obroku ili piću u stilizovanom, prostranom i svetlom kafeu Veranda.

Helsinki

Spomen kuća Karl Manerhajma

Godišnje oko 10.000 turista poseti muzej tj. spomen kuću i nekadašnji dom čuvenog finskog maršala i državnika Karl Manerhajma (Carl Mannerheim). Manerhajm se izborio za nezavisnost Finske, tako da nije čudno što njegova kuća privlači turiste, jer bez njegovog delovanja, Finska možda ne bi ni postojala ovakva kakva je danas – samostalna, bogata, savršena za rad, školovanje i život.

Sibelijus

Glavno obeležje grada je spomenik Sibelijus (Sibelius monumentti) postavljen u istoimenom parku. Spomenik je posvećen finskom kompozitoru Janu Sibelijusu (Jean Sibelius) koji je komponovao pesme s ciljem da održi duh Finaca koji su stalno bili ugnjetavani od strane drugih naroda. Za javnost je spomenik otkriven 7. septembra 1967. godine. Ogromne čelične cevi štrče u vis do 8,5 metara. Bista kompozitora se nalazi sa strane.

Helsinki

Trg Senata

Trg Senata (Senaatintori) je smešten u najstarijem delu Helsinkija i delo je arhitekte zaduženog za mnoge prepoznatljive građevine u St. Petersburgu. Na trgu se nalaze: Helsinška katedrala, Univerzitet Helsinki, zgrada Vlade, kao i najstarija gradska građevina Sederholm (Sederholmin talo).

Uspenski katedrala

Drugu katedralu, ortodoksnu pravoslavnu Uspenski krase zlatne kupole i fasade od crvene cigle, što je nastalo pod uticajem ruske crkvene arhitekture. Radi se o najvećoj pravoslavnoj katedrali u Zapadnoj Evropi. Zgrada Univerziteta i Vlade je u duhu neoklasicizma.

Olimpijski stadion u Helsinkiju

Najveći stadion u Finskoj, koristi se za sportske manifestacije i velike koncerte, broji 39.000 sedišta i udaljen je dva kilometra od centra Helsinkija. Stadion je izgrađen za potrebe Olimpijade, ali je već dugi niz godina domaćin mnogim evropskim i svetskim dešavanjima u domenu sporta i muzike.

Stadion se stalno renovira i redizajnira kako ga vreme ne bi pregazilo. Stadion je izvorno urađen u tzv. funkcionalističkom stilu čiji sam naziv govori dosta o prednostima stila koji teži minimalizmu i funkcionalnosti objekta.

Helsinki

Park „Sea Life“

Jedna od atrakcija Helsinkija je i park „Sea Life“. Klincima će i ovaj park biti uzbuđenje godine: prolazak kroz vodene tunele sa ajkulama koje kruže iznad! U muzeju se nalazi veliki broj podvodnih životinja iz mora i okeana širom svijeta.

Helsinki – Podzemni grad

Finska je još davno napravila master plan koji je imao za cilj iskorišćavanje podzemnih resursa koji su veoma važni  za razvoj gradske strukture Helsinkija i  susednih područja, a sve u cilju stvaranja jedinstvene i ekološki  efikasne strukture. Tako je, još od 1960. godine, Helsinki bio veoma zainteresovan za iskorišćavanje mogućnosti za podzemnu gradnju, a pravljenjem master plana, Helsinki je postao prvi grad u svetu koji je planski razvio strategiju stvaranja podzemnog grada.

Helsinki

Danas je u Finskoj, pod temeljima glavnog grada, smeštena ogromna mreža od 400 prostorija odnosno podzemnih objekata i preko 220 km tehničkih tunela, 60 komunalnih tunela. Ispod zemlje se nalaze, osim klasičnog metroa, parkinga i podzemnih trgovačkih centara i crkva (Temppeliaukion kirkko), bazen (Itäkeskuksen uimahalli), klizalište za hokej, teretane, saune, razna skladišta, informacioni centri, podzemna skladišta uglja i nafte …

Jedan od podzemnih objekata ispod Helsinkija je i bazen Itäkeskuksen uimahalli koji se nalazi ispod zemlje. Ima objekte na dva sprata a u slučaju neophodnosti, samo ovaj prostor se može pretvoriti u sklonište za 3800 ljudi.

Mnoge podzemne prostorije su međusobno povezane kako bi formirale koherentnost. Svi tuneli ispod Helsinkija, obzirom na to da se Helsinki nalazi na stenama, rade se TBM mašinama koje mogu da buše stene, i to D&B tehnikom (Drilling and blasting).

Helsinki – Raj za kupoholičare

Oni koji su posetili Helsinki kažu da je on ceo jedan veliki tržni centar i prestonica mode. Kako je finski dizajn najbolji na svetu, svi hrle da kupe nešto originalno i finsko u ulici Pohjoisesplanadi, načičkanoj poznatim finskim brendovima. Ovde se nalazi i najveća knjižara u Skandinaviji. Ekskluzivne svetske brendove možete naći u delu grada koji se zove Esplanadi.

U blizini Trga Senata se nalazi ulica koju Finci zovu Aleksi, i prepuna je prodavnica i tržnih centara. Nemojte zaobići da pojedete ili popijete nešto u Eat & Joy ili restoranu Armas. Najpopularniji i najnoviji tržni centar je Kamppi koji pored restorana i prodavnica nudi i zabavu u kuglani i noćnom pabu.

Najveća i najopremljenija robna kuća ne samo u Finskoj, nego i celoj Skandinaviji je Stockmann, a nedavno je dobila i konkurenta – robnu kuću Sokos.

Ako ste zaljubljenik u tehniku, elektroniku, računare, digitalne aparate, audio i video uređaje, onda je najbolje odredište za vas ulica Tyynenmerenkatu i ogromni maloprodajni centar Verkkokauppa, koji je sa svojih 20.000 kvadratnih metara površine zasigurno najveći specijalizovani centar u Evropi.

Na samoj obali se nalazi glavna “riblja” pijaca – Kauppatori. Pored svežih odrezaka lososa, ovde možete kupiti neverovatne suvenire iz svih delova Finske, Laponije ali i Rusije. Helsinki jeste skup grad, ali verovatno će vas oduševiti novogodišnje rasprodaje ukoliko ih zakačite.

Helsinki – Parkovi

Parkovi leti služe za odmor, rekreaciju i uživanje u festivalskim dešavanjima, zimi za sankanje i grudvanje. Najposećeniji parkovi u Helsinkiju su Esplanadi i Kaivopuisto. Tokom Božića, Esplanadi se pretvara u bajku zbog održavanja tradicionalne pijace.

U parkovima dominiraju zvuci galebova, čak i nad škljocanjem foto-aparata.

Inače, za obići Helsinki vam ne treba ništa osim udobne obuće ili eventualno bicikla. Gradska infrastruktura je podređena biciklistima.

Ostrvo koje obavezno trebate posetiti je Seurasaari i na njemu otvoreni muzej koji savršeno predstavlja ruralnu Finsku. Ostrvo je prepuno životinjskog sveta, najviše crvenih veverica koje možete sresti na svakom ćošku. Savršeno je mesto na kom možete provesti ceo dan uživajući u predivnom pogledu na Baltičko more i veličanstvene četinare koji se protežu duž cele obale.

Ko kaže da su samo peščane mediteranske plaže raj na zemlji, nije video Helsinki.

Helsinki – Gastronomija

Što se tiče mesta za piće, utisak će vam ostaviti Steam Hellsinki, kafić uređen u viktorijanskom stilu. Stare pisaće mašine, sofe i celokupni enterijer vratiće vas u neko drugo doba. Bar nudi veliki broj koktela, a cene se kreću od 12 evra naviše.

Ukoliko ste željni prave finske kuhinje, preporučujemo restoran Savotta. Ovde se poslužuju neka stara finska jela, pa bi doživljaj ove zemlje mogao na ovaj način biti i gastronomski potpun.

Kada posetiti?

Leto je najbolji izbor, osim ako niste ljubitelj neprekidnog mraka.

Kako doći?

Međunarodni aerodrom Helsinki nalazi se na oko 5 kilometara zapadno od grada i godišnje opsluži oko 15,2 miliona putnika, što ga je stavilo na četvrto mesto po prometu u nordijskim zemljama.

Sagrađen je 1952. godine za potrebe organizacije Olimpijskih igara. Aerodrom Helsinki je baza za finsku aviokompaniju Finnair, kao i za regionalnog prevoznika Scandinavian Airlines.

Helsinki ima vremensku razliku od +1h u odnosu na Beograd.

Helsinki – Klima

Klimu obeležavaju hladne zime i umereno topla leta. Prosečna godišnja temperatura u Helsinkiju iznosi 5,3°C.

Najviša dnevna temperatura u južnoj Finskoj leti se može popeti i do 30°C. U zimskim mesecima, naročito u januaru i februaru, temperature od -20°C su normalna pojava. Na udaljenom severnom delu, iznad arktičkog pojasa, sunce ne zalazi oko 73 dana, stvarajući na taj način bele letnje noći. U istom tom delu, u zimskim mesecima, sunce se ne diže iznad horizonta 51 dan, što stvara polarnu noć.

Najbolje skijanje sebi možete obezbediti upravo u Finskoj, na prvom mestu u modernom ski-kompleksu Ruka. Sezona skijanja ovde traje od oktobra do sredine maja.

Helsinki – Prevoz

Zelenim tramvajima svuda može da se stigne po gradu, gužve gotovo da i nema, a možda je razlog tome što trećina stanovnika prestonice Finske bira da ide peške, trećina koristi gradski prevoz, a nekih 10 odsto vozi bicikl. Tek svaki peti ide svojim automobilom.

Specifičnost ovog grada jeste što možete kupiti i takozvanu Helsinki card – helsinšku karticu. Ova kartica vam omogućava vožnju javnim prevozem, ulaz u helsinški zoo-vrt, tvrđavu Soumenlina, Lintsi zabavni park, park „Sea Life“ i još neke aktivnosti.

Nemojte propustiti

  • Izlet u vrtni grad Tapiola, jedan od najboljih primeraka integrisane moderne arhitekture, koji se nalazi u predgrađu Helsinkija.
  • Zabavni park Linanmaki sa raznovrsnim sadržajima, uključujući najnoviji i najstrašniji tobogan Zakspin.
  • Tvrđava Suomenlina, podignuta u XVIII veku na šest ostrva, koja se danas nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.
  • Veličnastveni spomenik finskom kompozitoru Janu Sibelijusu u istoimenom parku.
  • Helsinški zoološki vrt smešten na kamenitom ostrvu do koga se može doći samo čamcem.

Da li ste znali?

Na razočaranje mnogih, nekoliko filmova iz doba hladnog rata snimljeno je u Helsinkiju umesto u Moskvi, kao što su Pismo iz Kremlja i Park Gorkog.