Gastronomske manifestacije Srbije – Reč gastronomija predstavlja spoj dve grčke reči: gaster – želudac i nomos – zakon. Gastronomija se definiše kao umetnost lepog konzumiranja hrane, kulinarske metode pripremanja hrane ili kulinarstvo. Predstavlja sastavni deo turizma, jer turisti na svojim putovanjima konzumiraju usluge ishrane i pića.

Međutim, danas je jako popularan i gastronomski turizam usled želje mnogih destinacija da kroz turizam promovišu svoju nacionalnu kuhinju. Svaka nacija ima nešto specifično u svom načinu pripreme hrane. To je zapravo i atraktivno za turiste da probaju nešto novo i nesvakidašnje za njihovu kulturu. Isti je slučaj i kada su festivali hrane i pića u Srbiji u pitanju.

Gastronomske manifestacije podrazumevaju okupljanje velikog broja ljudi na jednom mestu u cilju degustacije hrane i pića, posmatranja i učestvovanja u pripremi hrane, zabave i razonode kroz prateći program (koncerti, priredbe, folklor i dr.). Najčešće se takve manifestacije održavaju tradicionalno jednom godišnje u istom vremenskom periodu, pa ako planirate odmor u Srbiji, nije loša ideja planirati putovanje u trenutku neke manifestacije.

Gastronomske manifestacije Srbije

Roštiljijada, Leskovac

Leskovačka roštiljijada je privredno-turistička manifestacija koja se tradicionalno održava u poslednjoj nedelji avgusta na prostoru popularne „Široke čaršije“ u centru Leskovca. Manifestacija po kojoj se prepoznaje Leskovac na turističkoj mapi. Najveći i najposećeniji festival roštilja u jugoistočnoj Evropi. Za sedam dana trajanja okupi preko 500.000 posetilaca, iz zemlje i inostranstva.

Popularni leskovački voz satavljen od vagona (unificiranih štandova), na kojima gurmani mogu da probaju najraznovrsnije specijalitete nadaleko poznatog leskovačkog roštilja.

Leskovačku roštiljijadu prati bogat kulturno-zabavni sadržaj uz nastupe zvezda estrade, folklornih ansambala i bleh orkestara. Tradicionalni prateći programi su pripremanje najveće pljeskavice na svetu, najveće pljeskavice iz ruku, takmičenja majstora roštilja, takmičenje učenika ugostiteljskih škola u spremanju jela s roštilja…

Sremska kulenijada, Sremska Mitrovica

Prva SREMSKA KULENIJADA održana je na salašu Branka Hodoba u Sremskoj Mitrovici, 1999.godine. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u kulen, uz hladan špricer, dogovorila se da napravi prvu kulenijadu i zvanično proglasi onog ko najbolje pravi kulen. Kako se vest o kulenijadi brzo proširila Sremom, svake godine broj predatih kulena se povećavao. Svake godine pobednici su slavili pobedu, a ostalim takmičarima je ostajala nada da u sledećoj godini oni budu prvi i najbolji. Mesto održavanja SREMSKE KULENIJADE se menjalo iz godine u godinu: od salaša Hodoba, preko Hotela Srem, Bare Zasavice pa sve do Erdevika i 9. sremske kulenijade, kada je Erdevik postao tradicionalno mesto održavanja manifestacije.

Manifestaciju poseti  preko 4.000 ljudi koji obiđu oko 100 tezgi postavljenih celom dužinom erdevičkog parka, a ponosni izlagači u prilici su da posetiocima ponude različite specijalitete kao što su: kulen, šunka, kobasice, razne vrsta vina, sirevi, med, kolači i druge đakonije.

Tokom manifestacije oragnizuju se i takmičenja u pogađanju težine kulena kao i u pravljenju i parovanju kobasica i na njemu učestvuje i do 200 učesnika. Za najmlađe učesnike organizovano je jahanje poni konja. Celodnevni kulturno umetnički program upotpunjuju recitatori, pevači, trubači, folklorni ansambali (od dečjeg do seniorskog uzrasta) i dr., a u večernjim satima organizuju se i koncerti rok grupa za mlade.

Međunarodni Drinski gastro festival, Ljubovija

Ova manifestacija ima višestruki karakter. Druga je po veličini u Ljuboviji i organizuje se tokom maja meseca za učesnike iz zemlje i inostranstva. Manifestacija ima za cilj da promoviše Azbukovačku kuhinju, kao i hrane drugih nacija zbog međunarodnog karaktera manifestacije, ali i da pomogne u razvoju seoskog turizma.

Međunarodni drinski gastro festival u organizaciji je Turističke organizacije Ljubovija i GETEKSA (Gastro tim etno kuhinje Srbije).

Takmičenje se odvija u više disciplina i to: priprema riblje čorbe, etno trpeza, moderna kuhinja, pekarstvo, karving, poslastičarstvo, najbrži kuvar i dr. U cilju promocije turizma i kulture, organizuje se i prateći sadržaj zabavnog karaktera.

Sudije su članovi KAS -a (Kulinarske asocijacije Srbije), tako da su osvojene diplome međunarodno priznate.

Dani banice, Bela Palanka

„Dani banice“ je gastro-turistička manifestacija takmičarskog karaktera i neguje običaje, kulturu i tradiciju ovog kraja Srbije. Ova manifestacija pokušava da sačuva od zaborava stare kulinarske recepte naših baka, te da ih prenese dalje kako su se oni i prenosili „s kolena na koleno“ kroz istoriju… “Dani banice“ je manifestacija po kojoj je Bela Palanka postala prepoznatljiva i kao takva predstavlja neizostavni deo u Programu poslovanja, kao i jedan od prioritenih projekata u toku godine.

Manifestacija se održava tokom avgusta u parku Vrelo u Beloj Palanci. Manifestacija ima kulturni i takmičarski karakter. Za zabavu posetilaca, organizuju se radionice, revije, sportske aktivnosti, koncerti i dr. Što se tiče takmičarskog dela, domaćice se takmiče u pripremanju najbolje banice, najlepše ukrašenog stola i dr. Prošle godine je manifestaciju posetilo oko 10.000 ljudi i uživalo u banicama, koje je pripremalo 200 učesnika.

Pršutijada, Mačkat

Pršutijada se tradicionalno održava u selu Mačkat, koje se nalazi između Užica i Zlatibora, a već 17 godina i ima status nacionalne manifestacije.

Popularna „Pršutijada“ po svojoj masovnosti i geografskom poreklu posetilaca ulazi u red nacionalnih manifestacija. Pršutijada privlači više od 10.000 posetilaca svake godine tokom januara meseca.

Ideja za pokretanje događaja proistekla je od lokalnih proizvođača sa ciljem da se doda vrednost proizvodu koji se tradicionalno proizvodi na uskom području, standardizuje kvalitet, zaštiti geografsko poreklo i naravno promocija.

Sajam suvomesnatih proizvoda ili popularna „Pršutijada“ je po svom sadržaju privredna, ali zbog toga što se izlaže nešto karakteristično za gastronomiju ovog kraja predstavlja i etnografsku manifestaciju. Pored izlaganja i prodaje suvomesnatih proizvoda, propratni program čine predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program, što je komplementarno osnovnom sadržaju.

Posetioci učestvuju u nagradnoj igri i mogu nakon završetka manifestacije osvojiti džak mesnih prerađevina. Domaća pršuta je verovatno jedan od najprepoznatljivijih proizvoda Srbije, a zahvaljujući prirodi i okolini u kojoj se proizvodi, predstavlja nešto najlepše što planinski predeli, kanjoni i reke nude.

Sirijada (Zlatarfest), Zlatar

Dugu tradiciju beleži i manifestacija, koja je posvećena čuvenom zlatarskom siru. Prvi put je organizovana 1997. godine sa idejom da to bude sabor. Od 2013. godine se ova manifestacija održava u Novoj Varoši u okviru manifestacije „Zlatarfest“, koji uključuje i druge manifestacije kao što su izložba meda i pčelinjih proizvoda, izložba proizvoda od heljde, Zlatarska regata itd. Manifestacija obuhvata i izložbu najlepših sireva kao i takmičenje u pravljenju najbolje pite od heljde od zlatarskog sira i heljde. Za učesnike se obezbeđuju i novčane nagrade.

„Zlatarfest“ je manifestacija ustanovljena 2013. godine sa ciljem da na jednom mestu, u isto vreme, krajem jula predstavi sve turističke i privredne potencijale Nove Varoši i Zlatara.

Ovom smotrom objedinjene su Sirijada, Regata, Zlatne ruke Zlatara i Dani meda, Sabor pevanja izvika, koji su se do tada održavali zasebno, i u različitom vremenskom periodu. Stanovnici gradića pod Zlatarom, ali i njihovi gosti turisti, u tom periodu, uz krišku sira ali i čašicu rakije iz lampeka nekog od lokalnih domaćina, mogu uživati u različitim događajima koji promovišu kulturu, tradiciju, privredu i turističku ponudu Nove Varoši. U okviru „Zlatarfesta“, održavaju se pozorišne predstave, izložbe, tribine, sportski turniri, splavarenje Uvačkim jezerom… a jedno od centralnih dešavanja su i muzički koncerti na Trgu vojvode Petra Bojovića.

Dešavanja na Zlatarfest-u iz godine u godinu postaju sve brojnija i zanimljivija. Sve veći broj posetilaca koji se okuplja na padinama Zlatara u julu, opravdava slogan manifestacije „Na pravom mestu – na dobroj visini“.

Kupusijada, Mrčajevci

Kupusijada je manifestacija koja će se održavati svake treće sedmice u mesecu septembru tekuće godine, u Mrčajevcima grad Čačak geografska oblast Šumadija. Ova manifestacija kao takva ušla je u sve turističke karte Srbije i postala jednaod zapaženih turističkih destinacija.

Kupusijada ima za cilj da bude upamćena po izuzetno bogatom kulturno-umetničkom programu, gde će se tri dana smenjivati folklorne i pevačke grupe, trubački orkesti, zdravičari, frulaši (preko hiljdu izođača iz raznih krajeva Srbije i inostranstva), kao i brojne estradne zvezde, a sve u cilju očuvanja i negovanja izvornog narodnog stvaralaštva i podsticanja kulturno-umetničkog amaterizma. To je velika smotra srpske tradicije i umetnosti.

U okviru trajanja ove manifestacije s posebnom pažnjom za sve proizvođače kupusa. One koji žele da saznaju nešto više o ovoj kulturi, održavaju se naučno stručni skupovi o novim sortama, tehnologiji proizvodnje, preradi i plasmanu kupusa i proizvoda od kupusa. Održavanje skupova povereno je Poljoprivrednom fakultetu iz Beograda i čačanskom Agronomskom fakultetu kao i poljoprivrednoj stanici „Ovčar“ Čačak.

Festival duvan čvaraka, Valjevo

Od 2006. godine u oktobru u Valjevu se organizuje Festival duvan čvaraka. Festival predstavlja rezultat ideje pojedinca, koji je inicirao prvi festival zajedno sa Udruženjem mesara i Kulturno prosvetnom zajednicom grada Valjeva.

Ova manifestacija promoviše duvan čvarke kao brendirani proizvod ovog kraja. Održava se u centru grada i na keju Kolubare. Okuplja veliki broj posetilaca, koji mogu da vide način pripreme kao i da degustiraju duvan čvarke. Takmičarski deo obuhvata nadmetanje mesara u pripremi duvan čvaraka gde stručni žiri bira pobednike. Posetioci mogu kupiti duvan čvarke, med, rakiju vino, suvenire i drugo kao i da uživaju u kulturno-zabavnom programu.

Slaninijada – Kačarevo (Pančevo)

Slaninijada je manifestacija zasnovana na proizvodima od mesa koja reprezentuje tradicionalne gastronomske običaje i kuhinju stanovništva Južnog Banata. Kačarevo je mesto susreta dveju tradicija – starosedelačke tradicije, i one dođoške kolonističke, i tu je stvorena nova, izmešana verzija spremanja suvomesnatih proizvoda. Kačarevci su vešto uzeli od lala sve što je dobro, pa tome dodali i ponešto svoje, a naročito onog takmičarskog, a i po malo inadžiskog. Onda se nemojte čuditi odakle slaninijada baš u Kačarevu, ovo je mesto čiji su žitelji došli sa 18 strana sveta!

Kačarevci kažu da je slanina i vetar i život, ono što miriše i što se oseća u venama. Slanina se topi kada se mora, a jede uvek.

Kobasicijada – Turija (Srbobran)

U Turiji se od 1985. godine, svake godine, u februaru, održava manifestacija pod nazivom KOBASICIJADA. Ovu manifestaciju godišnje poseti na desetine hiljada gostiju, kako bi videli „čudo od kobasice„, koje se pravi samo u selu Turiji, u opštini Srbobran.

U tri dana u Turiji će biti veoma zabavno. Pripremljen je bogat kulturno-umetnički program, a najvažniji događaj zbiće se u subotu. U 12h domaćini će izneti dugačku kobasicu , čime počinje svečano otvaranje manifestacije koja je postala brend Srbije.

Nakon toga sledi proglašenje najbolje industrijske kobasice, a onda i proglašenje najbolje kobasice koju su proizveli građani Turije. Biće tamo i takmičenje u brzom jedenju kobasice. Predviđena je i nagrada za gosta koji je došao iz najudaljenijeg mesta.

Fish Fest – Beograd

Ovaj festival se održava već 10 godina i smatra se najvećom gastronomskom i turističko-zabavnom manifestacijom na reci u Srbiji.

Srednjovekovna kula je podignuta oko 1460. godine na samoj obali reke i štitila je ulaz u srednjovekovno pristanište. Kula je osmougaone osnove, visoka je oko 22 m i ima pet etaža. Putopisci je pominju kao Belu ili Temišvarsku kulu. Ovo ime je dobila po najvećoj i najbolje branjenoj kuli Gornjeg grada – Kuli Nebojša, koja je razorena posle eksplozije barutnog magacina 1690. godine. Ona jedno vreme služi Turcima kao zatvor, a propašću Prvog srpskog ustanka mnogi Srbi su tu služili kao robovi. U ratnim godinama 1914-1915. ova kula je bila znatno oštećena. Obnovljena je 1938., a poslednji veliki konzervatorsko-restauratorski radovi su izvedeni 2010. godine.

E, upravo tu će se takmičiti kulinari u spremanju specijaliteta od sveže ulovljene ribe, začina koji ostaju njihova tajna, a sve to da bi zadovoljili ukuse stručnog žirija i posetilaca, a najviše gurmana. Pored takmičarskog dela, održavaće se i bogati kulturno umetnički sadržaji, te nastupi poznatih muzičara i grupa.

Apatinske ribarske večeri – Apatin

“Apatinskih ribarskih večeri” traju tri dana i tih dana Apatin će biti muzički, sportski, kulturni i kulinarski centar Vojvodine i regiona. Na ovogodišnjoj manifestaciji program će biti usklađen za sve ukuse. Tako je i kad je u pitanju gostovanje zvezda estrade. Organizator se potrudio da obezbedi u tom segment zabavu za sve generacije.

Prosto k’o pasulj (Međunarodni Bean Festival) – Temerin

Маnifestacija PROSTO K’O PASULJ – takmičenje u kuvanju pasulja.

Оsnovna ideja organizatora jeste promovisanje opštine Temerin kroz zabavu, druženje, igre i naravno takmičenje u kuvanju najboljeg pasulja.

Predviđene aktivnosti manifestacije PROSTO K’O PASULJ:

• tradicionalno takmičenje u kuvanju pasulja,
• kulturno-umetnički program,
• ulica stаrih zanata,
• izviđačke igre,
• gurmanski kutak,
• vredne nagrade.

Na manifestaciji se kuva i deli i najveći humanitarni ručak u Srbiji. A sva sredstva sa ove akcije idu onima kojima je to najpotrebnije.

Srbija poseduje vrlo bogatu i raznovrsnu kuhinju, koja obiluje tradicionalnim specijalitetima. Svaki kutak Srbije nudi nešto svojstveno njemu i nastoji da zaštiti određene proizvode i napravi od njih prepoznatljiv brend. Jedan od tih načina su gastronomske manifestacije Srbije.