Drvo koje hoda, latinskog naziva Socratea exorrhiza. Može da naraste do 25 metara u visinu, a široko je svega do 16 centimetara.
Potreban je ceo dan da se stigne od Kitoa, prestonice Ekvadora, do rezervata biosfere Sumako, smeštenog 100 kilometara jugoistočno. Da bi se stiglo do ovog neobičnog mesta, prvo se automobilom putuje tri sata do ivice šume. Odatle još sedam do 15 sati brodom, mulom i pešice, uglavnom uzbrdo, po blatnjavom terenu. Ali napor se isplati, s obzirom na to da ćete se naći usred šume u kojoj se nalaze – „hodajuće“ palme.
Kako je sve počelo
Ako ne računamo Entove iz filmske trilogije „Gospodar prstenova“, Dendroide iz video-igrice „Heroes of Might and Magic“ i njima slične mitološke likove, postoji i jedno drvo za koje kažu da može da hoda.
Nedavno objavljeni članak na sajtu BBC-a o hodajućim stablima palme preneli su svi svetski mediji. Ova palma raste u srcu rezervata Sumako Biosfera u blizini ekvadorske prestonice Kito. Tvrdnje da se stabla palme kreću pomoću svog korenja zvučale su neverovatno, ali su bile podržane svedočenjima priznatih naučnika.
Uostalom, narodno ime palme Socreatea exorrhiza, hodajuće palme, sve je govorilo. Bizarna ideja da je ovo drvo razvilo jedinstvenu sposobnost kretanja nastaje je zbog činjenice da naučnici nisu uspevali da objasne specifičan izgled njenog korenja, nalik štulama. Palma koja raste u Centralnoj i Južnoj Americi pušta karakteristično dugo i snažno korenje iznad zemlje.
Začetnik ideje koja je masovno prihvaćena i u naučnim krugovima bio je Džon H. Brodli, koji je 1980. godine postavio teoriju da su ove palme razvile sposobnost da se pomere s mesta gde su proklijale ukoliko starije stablo padne na mladicu i obori je. Brodli je smatrao da je ovo udaljavanje od prepreka, koje su najveća pretnja mladim sadnicama, jedinstvena veština preživljavanja.
Decenijama su turistički vodiči u kišnim šumama objašnjavali turistima da ovo drvo hoda, tako što pušta svoje korenje u pravcu u kojem želi da ide, najčešće iz senke na mesta koja su dobro izložena Suncu. Napušteno korenje se, govorili su, postepeno suši i tako forsira stablo da se kreće u pravcu novog korenja. Verovalo se da ovaj proces traje nekoliko godina. Dok je slovački paleobiolog Peter Vrsanski tvrdio da se drveće kreće brzinom od čak nekoliko centimetara na dan.
Mit u koji je ceo svet poverovao
Čini se da je ceo svet bio do te mere kontaminiran Tolkinovim Gospodarima prstenova, da je poverovao u ovu priču o šumskoj trci za najbolje mesto pod Suncem. Nažalost, priča o drveću koje hoda je samo mit.
Prva istraživanja koja su opovrgla tvrdnje o hodajućem drveću objavio je 2005. godine biolog Gerardo Avalos, direktor Centra za studije održivog razvoja na Kostarici i stručnjak za palmu Socratea exorrhiza. Detaljna studija je pokazala da se drveće ne kreće, iz prostog razloga jer se korenje ne pomera. Istina je da delovi korenskog sistema odumiru i novi se rađaju, ali stablo ne menja svoje mesto.
Zapravo je sasvim suprotno. Ovo čudno korenje održava stabilnost drveta koje raste u močvarnim predelima gde je povećana erozija tla. Korenje nalik štulama zaista obezbeđuje više sunčeve svetlosti palmama, ali ne tako što ih šeta po šumi, već što im daje mogućnost da rastu u visinu bez povećanja obima stabla, što bi bilo neophodno kod klasičnog korenskog sistema.
PROČITAJTE: LEDENI HOTEL U RUMUNIJI
Korist drveta koje hoda
Višestruke su koristi ovog „hodajućeg drveta“ – Socratea exorrhiza. Osim što se njegovo stablo koristi pri izgradnji kuća, u izradi koplja za lov, njegovi plodovi su jestivi, pa se koristi u ishrani stanovništva latinske Amerike poput Ekvadora. Čak unutrašnji delovi spoljašnjeg korena korisni su za zdravlje ljudi. Tako se koren upotrebljava kao afrodizijak za muškarce, a pravi se i čaj za lečenje hepatitisa.
Drvo u borbi za život
Nažalost, drveće ne može da ‘hoda’ dovoljno brzo da pobegne od motornih testera i mačeta.
Jedna od strategija pobornika za očuvanje šume jeste kupovina zemljišta deo po deo. Kako bi se sprečilo dalje krčenje šume. Cena jednog hektara iznosi 500 dolara. Jedan od aktivista po imenu Garsija do sada je kupio više od 300 hektara.
Jedna od brojnih strategija uključuje i korišćenje šume za promociju turizma ili za prodaju zemljišta univerzitetima zahvaljujući čemu bi postalo zaštićena istraživačka oblast.
Osim palmi sa neobičnim “veštinama”, ovaj rezervat vrvi od različitih životnih formi. U pojedinim delovima šume stanuje oko 500 različitih vrsta ptica, 51 vrsta velikih sisara, 64 vrste reptila, 61 vrsta vodozemaca, 6.000 vrsta biljaka, 600 vrsta leptira i nekoliko primeraka papratnog drveća, starih i po nekoliko stotina godina.