Muzeji i galerije na Zlatiboru

Muzeji i galerije na Zlatiboru – Muzej (od starogrčkog. μουσείον], musio – sedište Muza) je naziv za ustanovu i zgradu, u kojoj se čuvaju, proučavaju i izlažu – hronološki ili tematski – zbirke starina i umetnina, te prirodnjačkih, tehničkih i sl. predmeta.

Galerija je prostor za izlaganje umetničkih dela. Najčešće se radi o slikama, no mogu da se izlažu i skulpture, fotografije, ilustracije to jest umetička dela u svim drugim tehnika i načinima izvođenja (npr. performans telom, itd). Galerije mogu biti javne ili privatne. Najvažnija razlika između galerija je u vlasništvu nad umetničkim eksponatima, koji mogu biti u vlasništvu galerije ili posuđeni za određenu izložbu iz neke druge umetničke ustanove, ili od umetnika-pojedinca.

Muzeji i galerije na Zlatiboru

Muzej pletilja u Sirogojnu

U zlatiborskom kraju žene su oduvek same obrađivele vunu od runa do kudelje i kanure, prele, tkale i plele bližnjima pokrivke i odeću, tople vunene čarape, rukavice, šalove, a onda su došli i džemperi. Njihov zanat je star koliko i svet.

Svoje rukotvorine žene iz Sirogojna i okoline prvi put su javno pokazale na izložbi 1962. godine. Najhrabrije su odlučile da se organizuju i pletu za tržište. Nakon tri decenije skoro 2.000 pletilja radilo je za svetsko modno tržište.

Oko 35.000 unikatnih odevnih predmeta, ispletenih mekom islandskom vunom, odlazilo je u svet, a devizni priliv dostizao milione dolara godišnje. Od tradicionalnih zanimanja stvorena je modna odeća visokih kvaliteta, osobenog dizajna i autentičnog stila. Džemperi, jakne, mantili, kaputi, kompleti, kape i šalovi iz Sirogojna bili su rado viđeni na modnim revijama, sajmovima i u izlozima ekskluzivnih radnji u Švedskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Americi, Japanu…

O njima su pisali svetski modni časopisi pominjući zlatiborske pletilje, nepoznate zabrađene žene, zagledane u ruke koje neuhvatljivom brzinom promeću redove, šare, boje…

Da se nezaboravna lepota i neponovljiva originalnost njihovih dela sačuvaju za vremena koja dolaze, osnovan je Muzej pletilja. Kao trajna pohvala njihovoj istrajnosti, radu i umeću koje je Sirogojno uvelo u svet i svet dovelo u Sirogojno.

U muzeju…

U Muzeju se čuvaju svedočanstva, tekstovi iz modnih časopisa i revija, kao i brojne nagrade koje potvrđuju koliki je bio značaj zlatiborskih pletilja i svedoče o njihovoj slavi širom sveta. Čuvaju se i pisma i fotografije poznatih ličnosti koje su imale barem po jedan odevni predmet iz kolekcije zlatiborskih pletilja, kao što su Jovanka Broz, Barbara Buš, Nensi Regan i druge. Poznata glumica Liv Ulman bila je redovan kupac njihovih odevnih predmeta na Petoj aveniji. Slavni francuski kreator Pjer Karden odabrao je 18 eksponata pletilja iz Sirogojna za svoju kolekciju.

Muzej pletilja u Sirogojnu možete posetiti u zimskom periodu od 9 do 17 časova. U letnjem periodu od 9 do 19 časova.

Galerija „Trnava“ Vladimira Mitrovića

Vladimir Mitrović, samouki slikar i vajar, živi i radi u selu Trnavi udaljenom 23 kilometra od turističkog centra Zlatibora.

Na svojim platnima prikazuje motive svoga sela, ali i drugih predela Zlatibora, dok u kamenu kleše čudesni svet okamenjenih bića.

U njegovom ateljeu se svake godine održava likovna kolonija koja okuplja umetnike iz zemlje i inostranstva.

Galerija „Vodenica“ Branka Tijanića

Branko Tijanić je vajar rođen u Šljivovici nadomak Zlatibora.

U neobičnom ambijentu svog ateljea – vodenice ovaj umetnik izrađuje monumentalne spomenike i biste ljudi iz zlatiborskog kraja, kao i javnih ličnosti iz srpskog političkog i kulturnog života.

Galerija – zadužbina Božidara Kovačevića na Borovoj glavi

Akademski slikar Božidar Kovačević rođen je na Borovoj glavi, gde je sagradio galeriju koju čini nekoliko starih zlatiborskih brvnara, a u njima je stalna izložba slika ovog poznatog umetnika.

Na više stotina crteža, akvarela, pastela i ulja predstavljeni su karakteristični zlatiborski pejzaži i portreti Zlatiboraca.

Galerija Miladina Lekića

Pored magistralnog puta Užice-Višegrad, u selu Šljivovici u Braneškom polju, nalazi se galerija i radionica samoukog drvorezbara Miladina Lekića.Ovaj samouki umetnik stvara neobične skulpture od drveta pomoću motorne testere, dleta, čekića i turpije. Za izradu najčešće koristi orahovo drvo, dud i hrast, a za nameštaj slavonski hrast.

Među njegovim figurama najviše pažnje zaokupljaju drveni seljaci dimenzija od 30 centimetara do dva metra. Zatim neobična žena sa zmijom, orao, lav, slon, mnogobrojne ikone, drveni kovčezi sa duborezom, predivan sto sa isklesanom „Tajnom večerom“.

Njegove figure u prirodnim veličinama najčešće krase etno sela. Mogu se videti u Zlakusi, Kremnima, Mokroj Gori, ali i širom Srbije, dok se figura magarca i seljaka nazvana „Zlatiborski brzi voz“ nalazi u kući našeg slavnog tenisera Novaka Đokovića.

Svoja umetnička dela Miladin Lekić izlaže na sajmovima turizma i nameštaja u Beogradu i Novom Sadu.

Posetite ovu neobičnu drvorezbarsku radionicu u kojoj će Vas dočekati umetnik Miladin Lekić.