Miris grčke kuhinje – Priroda je bila darežljiva prema Grčkoj. Raskošne primorske i planinske regije podarile su joj obilje raznovrsnih svežih sastojaka koji svojim ukusom i hranljivošću oplemenjuju mnoga jela.
Miris grčke kuhinje
Mnogi ukusni grčki specijaliteti vode poreklo iz antičke Grčke, a kod nekih se, zbog istorijskih okolnosti, osećaju i orijentalni uticaji. Posebnu čar grčkoj kuhinji daju specifična filozofija života i očuvani običaji. Grci, kako kažu za sebe, lagano uživaju u jelima kako bi najbolje osetili njihov raskošni ukus. Zavisno od doba dana i raspoloženja, uz meze i glavno jelo pije se uzo, cipuna (rakija) ili belo vino. Zbog sorti grožđa koje u Grčkoj uspevaju, uglavnom se proizvodi belo ili roze, dok je crveno vino prava retkost. Druženje za trpezom važan je socijalni momenat u grčkoj kulturi. Savremeni tempo života uveo je mnoge promene, ali zato je nedeljno popodne rezervisano za porodične ručkove (ne samo uže već i šire porodice).
Grčka kuhinja po regijama
Grčka je podeljena na deset regija pa je u njenoj kuhinji prisutna velika raznolikost, a svaka regija poznata je po određenim specijalitetima. Ostrvo Santorini poznato je po sušenom paradajzu i „santo“ vinu, dok se na Kritu sprema vrlo ukusno predjelo dakos (na prepečeni hleb se stavlja rendani paradajz, feta sir i maslinovo ulje). Regija Kalamata poznata je po prvoklasnim maslinama i maslinovom ulju, dok se na Krfu sprema odlična kajgana s rendanim paradajzom, koja se naziva strapacada. Ostrvo Hios znano je po aromatičnoj biljki mastika koja nigde više na svetu ne uspeva. Mastika sa Hiosa ima i zaštićeno geografsko poreklo. Više od 2.500 hiljada godina mastika se koristi kao začin ili kao smola u lečenju stomačnih tegoba, dok se danas sve više upotrebljava u kozmetičkoj industriji.
Maslina, dar od bogova
Jedna od najvažnijih odlika grčke kuhinje je bogatstvo ukusa i blagotvornih namirnica koje su veoma zdrave. Među najstarijim sastojcima koji se koriste u grčkoj kuhinji izdvaja se maslinovo ulje. Legenda kaže da su drvo masline u drevna vremena Grci dobili na dar od boginje Atine, po kojoj su nazvali svoj polis u znak zahvalnosti. Grčka jela svoj specifičan ukus duguju maslinovom ulju koji čini osnovu mnogih specijaliteta. Oko dve trećine Grčke pokriveno je maslinjacima i u svakoj regiji uspevaju različite sorte. Grčka je jedan od najvećih proizvođača maslinovog ulja i jedina zemlje u kojoj se pravi vrlo kvalitetno ekstra devičansko.
Feta sir
Osim maslinovog ulja (i maslina) drugi važan sastojak koji određuje grčku kuhinju je feta sir, koji su pre nekoliko hiljada godina počeli da prave u planinskim predelima pastiri od nepasterizovanog mleka. Kako tradicija nalaže, ovaj sir se pravi u obliku kocki. Iako se proizvodi širom sveta (ali mahom od kravljeg mleka), grčka feta je posebna i pravi se isključivo od kozjeg i ovčijeg mleka, zbog čega ima jedinstven ukus. Zahvaljujući posebnom načinu proizvodnje, feta je priznata kao grčki nacionalni proizvod.
Bogatstvo začina
U grčkom podneblju veoma dobro uspevaju različite aromatične biljke poput origana, nane, belog luka, bosiljka, majčine dušice, ali i slatkasti začini kao što su cimet, karanfilić i muskatni oraščić. Zbog toga se u pripremi jela obilato koriste raznovrsni začini kako bi imala jak i bogat ukus. Ali dodavanjem začina ujedno se neguje i zdravlje jer mnogi su odlični antioksidanti koji sprečavaju štetno dejstvo slobodnih radikala. Origano je jedan od začina koji se najčešće koristi. Obavezno se posipa po grčkoj salati, ali dodaje se gotovo svakom jelu. Beli luk je takođe važan sastojak, naročito u salati „caciki“ (link: salate/caciki) koja se pravi s jogurtom i krastavcem. Jela od mesa imaju raskošan ukus jer se za njihovo spremanje uglavnom koristi aromatična mešavina soli, bibera i aleve paprike.
PROČITAJTE: UKUS TAJLANDA
Miris grčke kuhinje – Grčki specijaliteti
Jagnjetina je jedan od najcenjenijih specijaliteta koje mnoge domaćice spremaju kada žele da ukažu posebnu čast svojim gostima. Grčka musaka, sarmice od loze „dolmate“ i zapečeni rezanci „pasticio“ poznati su specijaliteti u celom svetu. Svakodnevno se spremaju i plodovi mora i različite vrste morskih riba, ali omiljeno jelo Grka su neizbežni ražnjići – suvlaki.
Grčka je zemlja sa jednom od najdužih obala na svetu i čak 1400 ostrva (od kojih je nastanjeno 227), zbog toga nije ni čudno što su grčka nacionalna jela prožeta ribom i morskom hranom. Iako možda deluje malo čudno ili zastrašujuće na prvi pogled, salata sa komadima hobotnice je veoma ukusna. Još jedno od zanimljivih jela jeste Saganaki sa škampima, pečeno jelo preliveno ljutim paradajz sosom i feta sirom.
Miris grčke kuhinje
Taramosalata
Predstavlja jedan od najboljih grčkih umaka. Najčešće se služi uz “meze” i savršena je za serviranje uz vruć hleb ili sveže povrće. Ne preporučuje se kupovina ove salate u supermarketima jer je obojena crvenom aromom koja ne daje pravi ukus salate.
Punjeni listovi vinove loze – Dolmadakia
Listovi vinove loze se koriste u grčkoj kuhinji još iz doba Aleksandra Velikog. Ovo jelo je slično sarmama, tačnije predstavlja urolane listove vinove loze koji su ispunjeni pirinčem, mesom i začinima. Kao i Taramosalata i ovo jelo se može pronaći u supermarketima, ali ni ono nema svoj prirodan ukus kao kada je napravljeno po tradicionalnom grčkom receptu.
Musaka
Musaka je verovatno nadaleko poznato grčko jelo koje često porede sa italijanskom lazanjom. Slojevi patlidžana pomešani sa mlevenim mesom i kremastim prelivom, predstavljaju ukusan obrok uz koji se najčešće služi salata i ispija belo vino.
Poslastice
Grčki kolači jedni su od najukusnijih na svetu. Među najpopularnijim poslasticama svakako su alva i baklava. Cimet i karanfilići su ključni začini koji se u velikim količinama koriste za spremanje kolača. Pored njih, obavezan sastojak su med, orasi i šećerni sirup. Zato je Grčka baklava veoma slatka, kao i urmašice melomakarona i gurabije koje se tradicionalno spremaju za Božić. Tipičan grčki desert je karidopita – kolač od oraha koji se takođe preliva šećernim sirupom s cimetom. Posle ručka Grci jedu punomasni jogurt s medom i orasima.
