Kultura nazdravljanja – Udaranje i nazdravljanje čašama je u mnogim kulturama običaj koji se praktikuje kod svakog konzumiranje alkohola, naročito na zabavama. Nekada se nazdravlja u čast posebne osobe ili događaja, dok je nekada to samo odraz dobrog raspoloženja.
Poreklo ovakvog običaja još uvek nije do kraja razjašnjeno, ali postoje dve teorije.
Kultura nazdravljanja
Prvo objašnjenje, potkrepljeno brojnim istorijskim izvorima, smatra da običaj potiče iz srednjeg veka, iz zapadne Evrope. Tada je, kada god bi se pilo u društvu, postojala opasnost da vam neko namerno ubaci otrov. Stoga je uveden običaj, kao znak dobre namere, da se pre svakog ispijanja gosti međusobno udaraju čašama. Udaranje čašama bi izazvalo i prosipanje dela pića iz jedne čaše u drugu. Pića bi se pomešala, tako da je postojala verovatnoća da otrov dospe u čašu one osobe koja ga je podmetnula. Na ovaj način se iskazivala dobar namera i dokazivalo da je bezbedno piti. S vremenom je običaj prerastao u naviku i znak dobre volje i sreće. Posle se raširio po celom svetu.
Drugo tumačenje porekla nazdravljanja smatra da sve potiče od starih paganskih običaja. U vremena pre hrišćanstva postojao je običaj namenjivanja hrane bogovima i drugim mitskim bićima. Od toga se smatra da potiče i običaj dizanja čaša u vis i nazdravljanje.
Evo nekih interesantnih trivijalnosti vezanih za nazdravljanje:
- „Toasting“ (u Velikoj Britaniji reč za podizanje čaše u čast prijatelju) je reč koja ima korene u latinskoj reči „tostus“, što znači pržen ili pečen. To se odnosi na rimski običaj stavljanja komada zapečenog i začinjenog hleba u posudu sa vinom. Većina izvora kažu da je cilj bio da se poboljša ukus vina, a drugi kažu da je razlog u običaju da domaćin jede hleb natopljen vinom.
- Domaćin ili domaćica treba uvek da budu prvi koji će nazdraviti počasnom gostu.
- Skandinavska zdravica „skol“ potiče od reči koja označava lobanju. U jednom period istorije to je bila popularna posuda za piće.
- Nemojte piti kada ste predmet zdravice – to vam je kao da pevate rođendansku pesmu sami.
- Kada neko nazdravlja u vaše ime, smatra se pristojnim da ustanete i uzvratite uslugu.
- Neki istoričari pretpostavljaju da se kucanje čašama prilikom nazdravljanja ustalilo kako bi se uplašili zli duhovi, dok drugi kažu da je zveket čaša način ličnog gesta pridruživanja dobrim.
- Japanska i kineska kultura dele zajedničku zdravicu koja znači „od dna ka vrhu“! U Japanu se „kampai“ izgovara kompej, a u Kini se „ganbei“ izgovara gon-bej.
- Kada nazdravljate, uvek gledajte osobu sa kojom to radite u oči. Po jednom sujeverju, možete imati sedam godina loše sreće. Druga verzija ovoga upozorava na sedam godina lošeg seksa. U svakom slučaju postupite po uputstvu.
- Grčki domaćin će popiti prvi gutljaj vina iz zajedničkog bokala da pokaže svima kako je ono dobro, a ne pokvareno (ili u vreme starih grka – otrovno), tek onda će ga sipati dalje. Nakon što svako pojedinačno popije po čašu vina, simultano se nazdravlja i na taj način se oživljava duh.
- Vino kojim se nazdravlja bi trebalo da bude najbolje u toku te večeri, jer su svima nepca
dovoljno sveža da mogu da dožive sve arome iz njega. Kasnije, mogu da se piju i neka druga. - Jedna od omiljenih španskih zdravica je sledeća: „Salud, dinero y amor… y el tiempo para disfrutarlo„. To znači: „Zdravlje, novac i ljubav … i vreme da uživamo u njima.“