Konjak starenjem godišnje gubi oko 3% svoje zapremine. To se kao i kod viskija, naziva „the angels’ share“. U prevodu deo koji anđeli uzimaju za sebe. Da bi bio spreman za flaširanje mora da odleži u bačvi najmanje 30 meseci. Uobičajeno odležava i mnogo duže, pa čak i nekoliko decenija.

Svet počinje da saznaje za konjak (cognac) zahvaljujući trgovini vinom i solju, kada su trgovci uz svoje isporuke soli za Norvešku, Englesku i Holandiju, počeli da izvoze i vina s tog podneblja.

Kako je vino zbog velike zapremine, nestabilnosti i kvarljivosti bilo komplikovano za transport, holandski trgovci i lokalni vinari došli su na ideju da vino destiluju i tako stvore proizvod manje zapremine, kudikamo zgodniji za prevoženje.

Pravila i tajne kralja svih pića

Konjak

U početku je iz praktičnih razloga ta tečnost čuvana u hrastovim bačvama. Ubrzo je otkriveno da stajanjem u bačvama sazreva i da se kao takva može piti. Tada holandski trgovci počinju da prave napitak koji nazivaju brendewijn, što je značilo “dimljeno vino”, preteču današnjeg brendija.

U XVIII i početkom XIX veka ovo piće se prodaje u bačvama, a tek oko 1850. godine počinje njegovo flaširanje. Tada konjak i zvanično dobija ime po oblasti iz koje dolazi. A Dekretom iz 1909. godine utvrđuje se da je konjak piće čiji sastojci moraju proći složenu metodu pretvaranja grožđa u vino, potom vina u eau – de – vie (vodu života), a da sve to mora biti obavljeno isključivo u oblasti Cognac u Francuskoj.

Konjak se destilira dva puta, a ceo ciklus naziva se chauffes. Prva destilacija traje između osam i deset časova, nakon čega se dobija “mutna” tečnost – brouillis, sa oko 25-30% alkohola. Ona se ponovo destiluje, a druga destilacija naziva se la bonne chauffe i traje oko 12 časova.

Dobijena prečišćena tečnost, sa prosečno 70% alkohola, stavlja se u hrastove bačve kapaciteta do 450 litara i ostavlja u podrume da odleži. Time je završen proces proizvodnje konjaka.

Konjak se čuva na sobnoj temperaturi i takav se i konzumira (iako se u zadnje vreme trendovi menjaju). Stoga, ne ubacujte unutra kockice leda. A nemojte ga ni mešati Kolom i sličnim stvarima.

Konjak i cigare

Konjak i cigare su za mnoge neodvojiva celina. Tako je bilo još u XIX veku, bilo da su gospoda posle večere u biblioteci uživali cigare i konjak ili u pušačkim vagonima tog doba, koji su bili elitni saloni za putovanje, kao I klasa u današnjim elitnim avio kompanijama.

Koja cigara uz koji konjak? Najopštiji odgovor bi bio: svaka ciagara koju uživate je dobra uz konjak koji imate priliku da uživate.

Ali malo detaljnije bi savet bio sledeći. Cigare punog ukusa i aroma, kao što su Partagas, Bolivar i neke Cohiba serije bi bile najbolje uz X.O. ili evetualno V.S.O.P., dok cigare srednje intenzivnog ukusa i aroma, kao što su: H.Upmann, Romeo Y Julieta, Montecristo i slični brendovi će se odlično slagati uz V.S.O.P. selekcije svih proizvođača.